Prethodna 2023. bila je najtoplija u Beogradu od 1888. godine kada su počela meteorološka merenja u našim krajevima, ali i najtoplija u celoj Srbiji od 1950. godine, od kada postoje dostupni podaci za celu našu zemlju!
Iako su različiti stavovi naših meteorologa, kako profesionalnih tako i amaterskih, oko globalnog zagrevanja, brojke ne lažu: četiri od šest najtoplijih godina u istoriji srpske prestonice registrovane su od 2018! Prošla 2023. nadmašila je do sada rekordnu 2019. godinu, a na listi najtoplijih za njima slede 2022, 2018. i 2000. koja zaokružuje istorijskih top pet.
Na drugoj strani, odavno nismo imali godinu koja bi mogla da uđe u konkurenciju za najhladniju ikada na ovim prostorima. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), najniže temperature su beležene 1956, 1980, 1985, 1954. i 1976. godine.
- Najnovije obaranje rekorda za najtopliju godinu u Srbiji, koja je do pre neki dan bila 2019, kao i činjenica da je 10 najtoplijih godina osmotreno od 2000. do danas, jasno pokazuje da smo veoma ozbiljno "zagazili" u proces ubrzanog zagrevanja planete - istakao je nedavno dr Vladimir Đurđević, klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
Temperatura viša i za 1,7 stepeni
A kako stoji u zvaničnom izveštaju RHMZ-a, prošle godine oboreni su mnogi rekordi.
"Prošla 2023. bila je najtoplija u Srbiji od 1951. godine sa odstupanjem srednje temperature vazduha od 1,5 stepen u odnosu na prosek 1990-2020, a u Beogradu je bila najtoplija od 1888. sa odstupanjem od 1,7 stepena. Uz to 2023. je bila veoma kišna u većem delu Srbije, a najkišnija u Sjenici ikada. Takođe, zabeležen je rekordno mali broj mraznih dana na devet, a ledenih dana na 11 glavnih meteoroloških stanica", stoji u uvodu izveštaja RHMZ.
- Januar 2023. bio je drugi najtopliji u Srbiji, septembar treći najtopliji u istoriji, oktobar drugi sa najvećom temperaturom, decembar treći najtopliji u ovim krajevima, a na čak 13 glavnih meteoroloških stanica je prevaziđen dosadašnji apsolutni decembarski maksimum temperature vazduha - dodaju iz RHMZ.
Čak 57 tropskih dana u Beogradu
Zima 2022/2023 bila je treća najtoplija zima u Srbiji od 1951. godine, a druga najtoplija u Beogradu od 1888. godine, uz rekordno mali broj mraznih dana u Somboru, Banatskom Karlovcu, Beogradu, Valjevu, Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Požegi, Negotinu i na Paliću.
- Jesen 2023. bila je najtoplija u Srbiji od 1951. godine, zabeležen je rekordan broj letnjih dana na 17 glavnih meteoroloških stanica u Srbiji i rekordan broj od 12 tropskih dana u Novom Sadu - dodaju iz RHMZ.
Srednja temperatura vazduha u Srbiji 2023. iznosila je 12,5 stepeni, a u Beogradu 14,8 stepeni. U planinskim krajevima ona se kretala od 5,4 stepena na Kopaoniku do 9,5 stepeni na Zlatiboru.
Međutim, iako je iza nas najtoplija godina ikada, živa u termometru nijednom nije došla do 40. podeoka.
- Najviša dnevna temperatura vazduha u toku 2023. godine izmerena je 25. jula u Dimitrovgradu i 4. avgusta u Nišu i iznosila je 39,0 stepeni. U većem delu Srbije zabeleženo je od 37 do 60 tropskih dana što je za tri do 18 više od prosečnog broja za period 1991-2020. U Beogradu je zabeleženo 57 tropskih dana što je za 12 dana više od proseka - saopštili su iz RHMZ.
Samo 18 dana s temperaturom u minusu
U Beogradu smo u 2023. imali 34 tropske noći, tokom kojih temperature nisu padale ni u najhladnijem delu noći ispod 20 stepeni. Na Paliću je zabeležena 21 tropska noć, u Loznici 18, u Negotinu 16, u Novom Sadu 15, u Zrenjaninu i Kikindi 14, u Somboru i Valjevu 12. Tropske noći nisu zabeležene u delu zapadne i južne Srbije.
Najniža dnevna temperatura vazduha u toku 2023. godine izmerena je 9. februara u Sjenici i iznosila je minus 22,7 stepeni, u planinskim predelima je registrovano od šest dana na Zlatiboru i Crnom Vrhu do 15 dana sa jakim mrazom na Kopaoniku. U Beogradu, severnoj i delovima zapadne, istočne i centralne Srbije dani sa jakim mrazom nisu registrovani.
- Zabeležen je rekordno mali broj ledenih dana na 11 glavnih meteoroloških stanica, u intervalu od jedan do tri dana u većem delu Srbije, a u višim predelima od 16 u Sjenici do 51 dan na Kopaoniku. Broj ledenih dana je bio za osam do 19 dana ispod prosečnih vrednosti. Broj mraznih dana je bio u intervalu od 18 u Beogradu do 84 u Požegi, a u višim predelima od 90 na Zlatiboru do 143 na Kopaoniku. Broj mraznih dana je bio za 13 do 35 dana ispod proseka u većem delu Srbije, a na planinama do 45 dana - stoji u izveštaju RHMZ-a.
Foto: Tanjug/Miloš Milivojević
Ove nedelje i 20 stepeni, a onda povratak zime
Čak 18, 20, 18, 17, 18 stepeni... Tako bi možda trebalo da izgledaju temperature na proleće, ali ne na početku februara kao što ih meteorolozi najavljuju za ovu nedelju!
- Pred nama je oko nedelju dana veoma toplog vremena sa temperaturama koje će biti iznad i znatno iznad proseka. Dominacija jakog anticiklona sa jezgrom nad severom Afrike ka nama će transportovati veoma topao i stabilan vazduh. Noćni minimumi će takođe biti vrlo visoki. Slabih, noćnih mrazeva može biti uglavnom u višim planinskim predelima ili kotlinama. Maksimumi će se do naredne subote uglavnom kretati od sedam do 17 stepeni Celzijusa, a oko 6. februara bi lokalno uz jugozapadni fen moglo biti i oko 20 stepeni Celzijusa - kaže Marko Čubrilo, profesor geografije i zaljubljenik u meteorologiju.
Kako dodaje, promena sinoptike se očekuje oko 10. februara.
- Tada bi, zbog porasta vazdušnog pritiska nad severozapadom Evrope, počelo premeštanje ciklona južnijom putanjom i oko 12. februara prvi od njih, uz izglednu sekundarnu ciklogenezu nad Jadranom stiže i do nas. Tada se uz jak južni vetar očekuje pogoršanje sa kišom, a zatim bi usledilo i jače zahlađenje. Sam tempo zahlađenja još nije moguće odrediti jer je u pitanju vrlo udaljen termin, ali sve upućuje da bi najverovatnije vrlo brzo bilo uslova za sneg i u nizijama, te bi se zima negde oko polovine meseca vratila na naše prostore - dodaje Čubrilo.
Prema aktuelnim prognozama, dalji razvoj sinoptike bi mogao ići u pravcu dužeg hladnog perioda.
- Sumirano, pred nama je nedelju dana pravog prolećnog vremena, ali sudeći po trenutnim proračunima modela zima nikako nije gotova - zaključuje Čubrilo.
U februaru od minus 25,5 do plus 24,5
Najhladniji dan u februaru u Beogradu bio je 11. februar 1929. kada je izmereno čak minus 25,5 stepeni Celzijusa.
- Ipak, treba reći da su te vrednosti izmerene u periodu kada je grad bio daleko manje urbanizovan i da bi se u današnjim uslovima, pri uticaju veoma hladnih vazdušnih masa ovakve temperature mogle osmotriti tek na perifernim delovima grada. Zbog efekta urbanog ostrva toplote zimi u jutarnjim satima temperatura može biti viša za pet ili čak deset stepeni u odnosu na periferiju - kaže Slobodan Sovilj, meteorolog iz RHMZ-a.
Najtoplije nam je bilo 30. februara 1899. godine kada je izmereno plus 24,5 stepeni. Rekordna visina snega u Beogradu zabeležena je baš u februaru. To je bilo 3. februara 1962. kada je izmereno čak 80 centimetara snega.
- Mnogi građani pamte februar 2012. koji je u novijoj istoriji bio najhladniji sa periodom od tri nedelje koji su pratili umereni i jaki jutarnji mrazevi, međutim tokom tog perioda visina snega u Beogradu je premašila tek nešto malo više od 50 centimetara - dodaje meteorolog.
Autor:
