U Beograd prinudno sletela 3 AVIONA, SRPSKI LEKARI SPASILI DVE OSOBE: Nemica smanjivala želudac, Australijanac nema šta nije operisao

To je treći za godinu dana samo u jednoj beogradskoj bolnici. Srpski lekari dali su sve od sebe da mladoj Britanki spasu život, ali, na žalost, u tome nisu uspeli, jer je njeno stanje bilo kritično još i pre nego što je uopšte ušla u avion. Mnogo više sreće imala su druga dva stranca.

Samo u KBC "Bežanijska kosa", bolnici najbližoj beogradskom aerodromu "Nikola Tesla", u proteklih godinu dana spasena su dva života stranaca koji su takođe prinudno sleteli na beogradski aerodrom zbog identičnih zdravstvenih komplikacija.

"Ne mogu se ni nabrojati sve operacije koje je uradio"

Prema rečima izvora, oba pacijenata spas su pronašli u pomenutoj beogradskoj bolnici nakon što je avion kojim su se zaputili iz Turske zbog njih prinudno sleteo u srpsku prestonicu.

- Pre oko godinu dana avion je prinudno sleteo zbog Australijanca koji je u Turskoj imao nekoliko intervencija. Ne mogu se sve ni pobrojati, a među njima je bilo presađivanje kose, sužavanje želuca, ali i novi zubi zbog kojih je jedva intubiran. Slučaj je bio hitan i veoma ozbiljan - priseća se sagovornik.

Takođe, lečenje je bilo dugo i mukotrpno dok pacijent konačno nije mogao da se vrati u svoju domovinu. Srpskim lekarima je bio više nego zahvalan što su mu spasili život.

Međutim, takav skup estetskih intervencija kakve je imao pomenuti Australijanac nije nimalo neuobičajen, priča izvor, jer oni koji žele da poboljšaju svoj izgled često ne mogu da se zaustave na samo jednoj stvari.

Takozvane "all inclusive" usluge estetskog turizma osim boravka u hotelu i prevoza aerodrom-hotel-bolnica nude potencijalnim pacijentima pakete usluga po principu "dva po ceni jednog".

Drugi slučaj pacijentkinje iz Nemačke kojoj su život spasili lekari "Bežanijske kose", potvrđuje navedeno.

Nemica operisala želudac, a nije ni bila gojazna

Državljanka Nemačke stara oko 30 godina, podvrgla se liposukciji i operaciji smanjenja želuca. Pre toga je radila korekcije i na grudima, a sve to je doprinelo njenom teškom zdravstvenom stanju. Prilikom lečenja dolazilo je do potpune deformacije u predelu grudi, kao posledice svih intervencija koje je imala.

- Kod ove pacijentkinje je rađena i liposukcija, pa je moguće da je tokom tog zahvata napravljena lezija. Kod laparaskopske operacije smanjenja želuca ne bi smelo da dođe do dodira sa tankim crevom, ali se to očigledno dešava. Situacija je bila baš teška, bila je na intenzivnoj nezi mesec dana, a čitav oporavak je trajao znatno duže. Ipak, preživela je, a njena sreća je bila što nije bila gotovo uopšte gojazna - priča izvor.

(Ne)medicinski kriterijumi

Baš ta činjenica da pacijentkinja nije bila gojazna, a ipak se podvrgla laparaskopskom sužavanju želuca govori o (ne)medicinskim kriterijumima klinika koje pristaju da urade takvu intervenciju.

Kako smo se i sami mogli uveriti istražujući ponude u Turskoj, iako na većini sajtova klinika piše da je jedan od uslova indeks telesne težine veći od 35, na takozvanim fotografijama "pre/posle" koje koriste u svrhu promocije svoje uspešnosti jasno se vidi da među pacijentima ima onih koji se nikako ne bi mogli nazvati gojaznim pre operacije.

Takva praksa poznata je i srpskim lekarima koji su neretko popravljali štetu načinjenu prilikom operacije želuca u inostranstvu.

Operišu ih noću, bez pripreme i testova

- Tu nije problem sama hirurška intervencija, već taj ekspresni odlazak na operaciju bez perioda pripreme i bez izrađenih testova koji moraju da se urade pre operacije. Znam da postoje jako dobre bolnice u Turskoj, ali i one u kojima se radi jeftino su iznajmljene i obično se radi noću. Radi se o velikom broju pacijenata u malo vremena i shodno tome, komplikacije su značajno veće - objasnio je nedavno hirurg Prve hirurške klinike KCS, dr Ognjan Skrobić, gostujući u jednoj televizijskoj emisiji.

Sporno je i to što je do Turske većinu pacijenata odvela neka od agencija za oglašavanje koja nema veze sa medicinom.

Uz intervenciju smanjenja želuca nude i turistički obilazak grada, krstarenje Bosforom, boravak u hotelu i avionsku kartu, sve u istoj ceni. Ceni koja može da košta života.

Srbi takođe hrle u Tursku

Iako je intervencija takozvanog smanjenja želuca besplatna u Srbiji, naši ljudi najčešće odlaze u Tursku, odakle se samo 24 sata kasnije vraćaju avionom i tako rizikuju život. Docent dr Dejan Veličković nedavno je govorio na tu temu za domaće medije i naveo moguće okolnosti da se ljudi odluče na tako nešto.

Prvi i osnovni je cena. Iako se operacija smanjenja želuca u Srbiji može uraditi besplatno, mnogi koji bi što pre da se "doteraju" odustaju, jer postoji lista čekanja, a i mora da postoji medicinski razlog. Osim toga, u našim privatnim klinikama je skuplje nego u Turskoj:

Operacija smanjivanja želuca u Srbiji radi se već 10 godina

U poslednje vreme je jako popularna, godišnje uradi od 400 do 500 operacija

Univerzitetski klinički centar Srbije je jedina državna ustanova u kojoj besplatno rade ovu operaciju, ali samo ako postoje realni medicinski razlozi

Lista čekanja je sve duža

U domaćim privatnim klinikama košta od 5.500 do 7.000 evra

U Evropi se cene kreću od 8.000 do 12.000 evra

U Turskoj od 2.500 do 7.000 evra

- U Turskoj za 2.500 evra dobijate avionsku kartu, smeštaj u bolnici nekoliko dana i operaciju. Pa kakve onda materijale oni koriste, kad je sve tako jeftino? Ne znam šta je u pitanju, ali je svakako sumnjivo s obzirom na nisku cenu operacije - rekao je ranije dr Veličković.

Inače je reč o minimalno rizičnoj operaciji ukoliko se sve uradi valjano.

- Operacija je složena, ali ako se dobro pripremi i uradi, stepen komplikacija je vrlo nizak - svega 0,1 odsto u najboljim centrima u Evropi, a mogu ponosno reći da je i kod nas tako. Pretpostavka je da je ova devojka dobila sepsu, koja kod gojaznih pacijenata rapidno napreduje, praktično dosežući tačku gde ništa nije moglo da se preduzme kako bi joj se pomoglo - kaže dr Skrobić.

Statistika poražavajuća, ali teško utvrdiva

Kako je objasnio sagovornik, koji je upoznat sa slučajevima iz "Bežanijske kose", baš kod slučaja pacijentkinje iz Nemačke jasno se vidi koliko je teško utvrditi odgovornost za ovakve situacije.

- Neko će prinudno sleteti u Beograd, neko u Rim, neko će možda stići do svoje države pa tek tamo potražiti medicinsku pomoć. Ta okolnost, ali i činjenica da ne postoji gotovo nikakva medicinska dokumentacija otežavaju da se jasno uoče klinike u kojima se često dešavaju nedopustivi propusti. Još ukoliko osoba preživi, čitav njen slučaj se tretira kao medicinska komplikacija i manje je verovatno da će se toliko predano raditi na utvrđivanju krivice, kao što se radi sada sa slučajem Morgan Ribeiro - dodaje.

Prema njegovim rečima, najveća je tragedija što su to zdravi ljudi koji tako olako izgube život.

- Ovo nije trend od juče. Možda smo za njega čuli zbog poznatih ličnosti koje su imale komplikacije ili ovog sada kada je preminula zaista mlada devojka, ali činjenica je da je već godinama prisutan taj estetski turizam koji nije dovoljno kontrolisan u mnogim državama. Podvrgavaju mu se i naši ljudi - zaključuje.

Autor: