- Posao je rađen u dve faze, prva 2016. godine, a druga 2017. Rekonstruisali smo Kosančićev venac, radili Zadarsku, Fruškogorsku i Srebrničku ulicu kao i fasade u tim ulicama. Uradili smo kompletnu zamenu vodovodne i kanalizacione mreže koja je bila dotrajala, jer ovo je jedan od najstarijih delova Beograda. Osim toga, postavili smo oko 8.000 metara kvadratnih kamenih kocki tako da ovaj deo grada od 25. februara postaje pešačka zona - rekao je Vesić.

To je deo proširenja pešačke zone u centru Beograda, naveo je on za Tanjug i dodao da će tokom ove godine na mestu gde Ulica kralja Petra izlazi pravo na Kosančićev venac, pored same Patrijaršije, početi izgradnja gradske galerije.

- Osim toga, tražimo rešenje za mesto gde se nekada nalazila Narodna biblioteka koja je uništena u bombardovanju 1941. godine. Postoji više rešenja od kojih je jedno da se obnovi stara zgrada i da to bude muzej Srpske pravoslavne crkve koja nema svoj muzej. Drugo rešenje je da se tu napravi prostor na otvorenom gde će se održavati kulturni događaji. U svakom slučaju, zajedno sa ljudima koji se bave time naćićemo rešenje -rekao je Vesić.

On je naveo da Kosančićev venac treba da postane srpski Monmartr - mesto gde će se okupljati umetnici i dolaziti turisti. Gradski menadžer je podsetio da je Kosančićev venac 1971. proglašen za kulturno dobro, te da se tu nalazi nekoliko značajnih kuća među kojima i kuća Mike Alasa.

- Nastavićemo sa uređenjem Kosančićevog venca kao još jedne turištičke atrakcije koju ćemo ponuditi kako gostima Beograda tako i ljudima koji u njemu žive - istakao je Vesić.

Navodeći da je u toku tender za javno-privatno partnerstvo za izgradnju četiri podžemne garaže od kojih će jedna biti u Fruškogorskoj ulici, odmah pored Brankovog mosta, on je rekao da će polovina mesta u toj garaži biti ostavljena za stanare Kosančićevog venca tako da će imati gde da parkiraju kola.