Naučnici na pragu otkrića koje MENJA SVE što znamo o NAJVEĆOJ MISTERIJI KORONA VIRUSA

Uprkos tome što je korona virus sada pod kontrolom i pandemija je prošla, dugi kovid koji prati više od 200 simptoma i dalje opterećuje milione ljudi i zdravstveni sistem, kako u svetu, tako i u Srbiji.

Naučnici još uvek pokušavaju da dešifruju šta se krije iza ove bolesti. Studije različito definišu problem:

Neke ukazuju na imunološku disfunkciju.

Neke govore o rezervoaru virusa koji se kriju u telu.

Neke je povezuju sa upornom upalom.

Na pragu rešenja za dugi kovid

Studija objavljena u prestižnom časopisu "Science" baca svetlo na bolest identifikacijom potencijalnog biomarkera u krvi za otkrivanje dugog kovida. Istraživači su otkrili da ljudi sa dugim kovidom pokazuju promene u proteinima krvnog seruma.

Ipak, stotine hiljada ljudi sa dugim kovidom nisu uključene u statistiku. Iako nemaju aktivnu infekciju, pate od simptoma kao što su umor, magla u mozgu, bol u mišićima, problemi sa disanjem.

- Trenutno ne postoje dijagnostički testovi ili terapijska rešenja za pogođene pacijente - navodi se u studiji u časopisu "Science".

Primetili su nešto čudno

Uprkos tome, istraživači sa Univerziteta u Cirihu su sada uspeli da pronađu još jedan deo slagalice. Oni su pratili 39 zdravih učesnika i 113 pacijenata sa kovidom više od godinu dana uzimajući uzorke krvi od svih njih u različito vreme kako bi identifikovali već poznate pokazatelje kod ljudi sa dugim kovidom.

Studija je obuhvatila:

Pacijente koji su bili zaraženi korona virusom, ali nisu dugo imali simptome.

Pacijente koji su imali simptome kovida i nekoliko meseci nakon infekcije.

Pacijente koji su mesecima nakon virusa imali simptome dugog kovida.

- Tokom više od godinu dana, analizirajući više od 6.500 različitih proteina u krvi stigli smo do toga da rezultati jasno ukazuju na neregulisanosti kod osoba sa dugim kovidom. Taj mehanizam je inače deo urođenog imunološkog sistema i pokazuje aktivnost koja, kada nije regulisana, može prouzrokovati ozbiljne disfunkcije u odbrambenim linijama organizma - objašnjava Onur Bojman, autor studije i šef Kliničke imunologije i alergologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Cirihu.

Šta je otkriveno

Bojman objašnjava da sistem komplementa koji odstranjuje patogene organizme ne komunicira samo sa imunološkim sistemom tela, već i sa drugim, kao što je sistem koagulacije krvi.

Tako su istraživači su otkrili da pacijenti sa dugotrajnim kovidom imaju izmenjenu koagulaciju i povredu tkiva. To, prema rečima Bojmana, može da objasni prisustvo malih krvnih ugrušaka.

- Ako je sistem komplementa aktivan, te ćelije se mogu oštetiti. Dakle, kod pojedinca koji ima takvo oštećenje endotelnih ćelija koje oblažu unutrašnjost krvnih sudova, ako vežbate, vaše srce pumpa više, krvni pritisak raste, a to stvara stres na te endotelne ćelije. Dakle, ove ćelije imaju dvostruki stres i to može objasniti netoleranciju na vežbanje - kaže on.

Ističe da je u normalnoj situaciji, sistem komplementa potpuno aktivan, ne zato što imamo virusnu infekciju, već zato što ovaj sistem ima mnogo različitih funkcija, kao što je uklanjanje mrtvih ćelija. Međutim, ako je on neregulisan, to može prouzrokovati štetu i taj stepen štete može da varira.

- Kod nekih ljudi to može biti mozak, kod drugih pluća, creva... Zavisi od osobe - kaže naučnik.

Stiže i test za dugi kovid

Istraživanje ne rešava sva pitanja oko dugog kovida, ali ono podržava dokaze da imuni sistem igra ključnu ulogu u bolesti.

- Ne bih rekla da je disregulacija sistema komplementa uzrok, već faktor koji može da objasni simptome koje imaju ljudi sa dugim kovidom. Ne znamo da li postoje druge stvari koje bi mogle da predvide takvo stanje. Ovaj rad pokazuje da imuni sistem ima mnogo veze sa dugim kovidom - kaže Natalija Egri, imunološkinja na "Hospital Clinic", koja nije bila uključena u istraživanje.

Istraživači u ovoj studiji sugerišu da njihov nalaz može poslužiti kao biomarker za otkrivanje dugog kovida.

- Postoje kompanije koje razvijaju inhibitore komplementa. Trenutno se koriste za veoma retke imunološke bolesti koje utiču na bubrege ili mišiće, na primer. Ali ova studija bi mogla da podstakne te kompanije, među kojima je i velika farmaceutska industrija, da se pozabave lečenjem dugog kovida - kaže Bojman.

On ističe da je potrebno još razvoja, ali da je ovo istraživanje pokazalo da se dugi kovid može otkriti lakše nakon kovida.

- To može izmeriti, a na kompanijama koje se bave dijagnostikom je da razviju jednostavniji test koji bi potom mogao da se koristi u bolnicama za poboljšanje dijagnoze dugotrajnog kovida - napominje on.

Simptomi dugog kovida

Dugi kovid, poznat i kao postkovidni sindrom ili postakutni Covid sindrom (PACS), karakteriše se nizom simptoma koji se javljaju nakon akutne faze infekcije korona virusom.

Ovi simptomi raznoliki mogu trajati nedeljama, mesecima, a u nekim slučajevima i duže, a ovo su neki od uobičajenih simptoma dugog kovida:

osećaj intenzivnog umora i iscrpljenosti koji ne prolazi ni nakon odmora,

poteškoće u disanju, kratkoća daha, bol u grudima,

bolovi i nelagodnosti u mišićima i zglobovima,

česte glavobolje, migrene i bolovi u glavi,

nesanica, poremećaj spavanja,

poteškoće u koncentraciji i zaboravnost,

gubitak mirisa i ukusa,

mučnina, povraćanje, dijareja, bolovi u stomaku,

osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca,

promene u krvnom pritisku,

povećana osetljivost na svetlost i zvuke,

promene na koži, poput osipa ili suvoće,

depresija i anksioznost,

krvni ugrušci, bol u nogama, promene u koagulaciji,

aktivacija autoimunog odgovora, što može dovesti do upalnih stanja.

Autor: