Životna priča Olivere Ćirković vrlo je uzbudljiva i ravna je fimskoj. Ona je od bivše i vrlo uspešne košarkašice Jugoslavije postala članica kriminalne grupe Pink panter. Ona je u zatvoru napisala i knjigu.
Olivera je osam godina provela u grčkom zatvoru. Ona je u emisiji Novo jutro kod Jovane Jeremić na TV Pink rekla da vreme u zatvoru jako brzo prolazi i svaki dan je isti.
Kako kaže ona nije bila tipičan zatvorenik koji uglavnom lenjstvuje i da je bila jako dobro organizovana, bavila se puno fizičkim aktivnostima dodajući da je to lek za svaku aneksijoznost ili neka teška stanja. Pored treninga ona je i slikala. Oslikala je na stotine kvadratnih metara zidova zatvora u Atini.
Olivera kaže da teškoću u zatvoru najviše prave samo zatvorenici i da su oni prava kazna zatvorska. Ona navodi da je stalno imala neki bunt i da je bila u borbi sa stražarima.
Foto: TV Pink Printscreen
Kako je otkrila u kriminal je uvodi bivši muž sa kojim ima i dete.
Bekstvo iz zatvora
Svaki zatvorenik imao je nekada pomisao o bekstvu, kaže Olivera i dodaje da je od ideje do ostvarenja dugačak put.
U ovom sada vremenu je jako teško izvesti bekstvo, postoje nadzorne kamere i zatvori su jako obezbeđeni, kaže Olivera i dodaje da zatvori nisu kao što su nekada bili i da su sada kao tvrđave.
Olivera je svoje bekstvo izvela, kako kaže, na jedan krajnje perfidan način.
Da bi se pobeglo iz zatvora prvo mora da se savlada unutrašnja logistika zatvora.
Da savlada hodnik dugačak 200 metara i stigne do izlaza videla je u njegovom oslikavanju.
Igrom slučaja Olivera upoznaje kćerku bivšeg ministra odbrane u Grčkoj, koja je zbog politike svog oca robijala i preko nje uspeva da svoje ideje o slikanju progura do komandirke.
Foto: TV Pink Printscreen
– Moja nova prijateljica nosi moje slike komandirki, ona oduševljena odlučuje da se slika u kancelariji direktora, gde su i glavna izlazna vrata. To je nestvarno. Svakog dana me izvode u taj upravni deo zgrade, gde zatvorenici nikada ne dolaze – priča Olivera Ćirković.
Stražari su vremenom počeli da se navikavaju na nju, kako kaže, pa joj je i kretanje bilo olakšano.
– U početku kada sam odlazila po boje, bio je nemir među stražarima. Kako dani prolaze, navikavaju se na mene, a kako sam bila odlična u slikanju, počinju drugačije i da me posmatraju. Nisam više kriminalac, već slikar i umetnik – kaže Olivera.
Bekstvo je organizovala uz pomoć mreže ljudi, koji su joj dali veliku podršku.
– Potplatila sam jednu zatvorenicu, Bugarku, koja je bila kao kraljica Elizabeta, ne smeš da je pogledaš, da mi iznajmi stan. Ona je to i uradila u najprometnijem delu Atine. Iznajmljen je stan, dva motora, jedan brzi koji će mene da vozi, bekstvo je organizovano za nedelju, kada moji prijatelji treba da mi donesu paletu sa bojama – priseća se Olivera.
Međutim, nije sve teklo po planu.
– Komandirka odlučuje da umesto da mi paleta stigne u nedelju, to bude u četvrtak i tu nastaje problem. Imali smo samo malo vremena da se sve odigra. Moji prijatelji morali su u roku od tri sata da se preorganizuju – priča Olivera.
Kako bi uspela da pobegne, morala je da nokautira komandirku, koja je od siline udarca pomislila da je u pitanju bomba, priseća se Olivera.
– U trenutku kada moj prijatelj sa paletom boja prilazi vratima, zakuvava se situacija.
Foto: TV Pink Printscreen
Nailaze dve zatvorenice, koje idu na lični pregled. Odjednom gungula. Naš dogovor je da mora da udari komandirku, ako ja klimnem glavom. Ne volimo da bijemo žene, muškarce da, ali žene nam nisu u kodeksu – kaže bivša košarkašica.
Jedino što je izgovorila kada je pala bilo je "bomba" što su sve stražarke doslovno shvatile, pa je Olivera mogla mirno da izađe iz zatvora.
– Vidim odmah da je dobro za nas. I mi imamo vrata, koja su otvorena. Tog trenutka znam da je već sve okej. Bili smo jako mirni. Ponašali smo se kao da smo civilni posetioci zatvora. Vidim stražare koji su mirni. Dok su se oni sabrali ja sam već bila u drugoj državi – otkriva Ćirković.
Autor: D. S.
