Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi 19. januara i proslavlja događaj koji se desio nakon što je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista u reci Jordan.
Postoje verovanja da se na taj dan ne smeju raditi neke stvari, a posebna pažnja je bila posvećena vremenskoj prognozi. Prema vernicima, priroda u ovom periodu daje ljudima znakove kakva će biti godina.
Na primer, ako vetar duva sa juga, onda će leta biti hladna i kišovita, dok snežna oluja na praznik govori da će biti loše vreme u proleće. Ako mraza nema, ljudi su onda verovali da će doći do promena.
Što se tiče stvari koje su zabranjene, kao i svakog pravoslavnog praznika ljudi ne smeju da se svađaju i da žele drugima zlo, ne sme da se baca hrana sa stola, bolje da se prosledi siromašnima ili da se da životinjama. Potrebno je odložiti pranje i čišćenje kuće, jer se smatra da je tada voda osveštana.
Narodna verovanja su da se na ovaj praznik ne sme plakati, jer će osoba plakati cele godine. S obzirom na to da praznik predstavlja očišćenje, vernicima se savetuje da se ne zadužuju.
Međutim, postoje stvari koje se moraju raditi taj dan. Pre svega je neophodno ići u crkvu i uzeti osveštanu vodu. Voda se koristi se za čišćenje stana, kuća se prska vodom, ali se i pije na prazan stomak. Smatra se da slična svojstva ima i sneg, pa se njime mogu trljati ruke i lice. Narod je verovao da će to pomoći da se očuvaju zdravlje i lepota.
Smatralo se da je taj dan pogodan za venčanja, jer se verovalo da će porodica biti blagoslovena.
Vernici se kupaju i u otvoru koji se napravi u ledu, jer veruju da taj ritual čisti dušu od grehova. Prema pravilima kupanje se odvija dan pred Bogojavljenje – 18. januara na Krstovdan.
Autor:
