Period bolovanja koji je u nadležnosti izabranog lekara je novim zakonskim odredbama skraćen, ali ne za sve bolesti. Ovu izmenu je Narodna skupština Srbije usvojila na sednici održanoj u oktobru 2023. godine.
Tada je uvedeno je pravilo da izabrani lekar može da utvrdi sprečenost za rad zbog bolesti najduže do 30 dana (umesto dosadašnjih 60 dana), posle čega mora da uputi osobu koja je na bolovanju na lekarsku komisiju kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Ovim je zapravo vraćen način utvrđivanja bolovanja koji je postojao do 2019. godine, jer je zapravo tada produžen period koji može da vodi izabrani lekar sa 30 na 60 dana. Sada je vraćeno pravilo da lekar može zaposlenog ili preduzetnilka da vodi na bolovanju samo prvih 30 dana, a ako smatra da sprečenost za rad još uvek traje, preporučuje lekarskoj komisiji RFZO produženje bolovanja.
1. Bolovanja lekar i dalje vodi prvih 60 dana
Izuzetno od pravila opisanog u prvom poglavlju teksta, zakon je ostavio izabranom lekaru u nadležnost da bolovanje za prvih 60 dana sprečenosti za rad utvrđuje za: osiguranika obolelog od maligne bolesti; osiguranika privremeno sprečenog za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće; osiguranika sa invaliditetom; osiguranika kod koga je neposredno obavljena hirurška intervencija, osim u slučaju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici.
2. Povezivanje bolovanja
U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Dakle sve se smatra jednim bolovanjem i tu nije bilo izmena. U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana, to se smatra odvojenim bolovanjem i nema povezivanja, kao i do sada.
3. Skraćeni rokovi za isplatu bolovanja
Poslodavac je dužan da podnese zahtev za ostvarivanje naknade zarade filijali najkasnije u roku od 15 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se naknada odnosi. Do sada je taj rok bio 30 dana.
Usvojenim zakonskim izmenama novina je i ta da filijala RFZO najkasnije u roku od 21 dana od dana prijema kompletnog zahteva poslodavc za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu, vrši obračun naknade zarade, koji dostavlja poslodavcu i prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca. Do sada je taj rok bio 30 dana.
4. Novčana kazna za RFZO ako ne poštuje rokove
Novčane kazne propisane su i za RFZO, na sličan način kao i za poslodavce, u slučaju nepoštovanja rokova za isplatu bolovanja. Tako će se novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj Republički fond za zdravstveno osiguranje ako ne utvrdi pravo na naknadu zarade, visinu naknade zarade ili najkasnije u roku od 21 dana od dana prijema zahteva za isplatu naknade zarade.
5. Prava boraca i njihovih porodica
Usvojenom izmenama, osigurano lice kome je utvrđen i status borca u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita boraca, ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu kao i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja bez obzira da li je uplaćen dospeli doprinos.
Kazna za poslodavca
U cilju čvršćeg obavezivanja poslodavca na isplatu bolovanja zaposlenima koja idu na teret RFZO u okviru zakonskih rokova, propisani su prekršaji i novčane kazne ze nepridržavanje tih rokova. Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, ako ne dostavi filijali RFZO zahtev za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu za zaposlene.
