I ove godine, uprkos brojnim apelima, slavlja nisu mogla da prođu bez pirotehnike, samim tim ni bez težih povreda najmlađih. Samo u novogodišnjoj noći, u Institutu za majku i dete pregledano je osmoro povređenih mališana, a zbog teških povreda šaka operisana su tri dečaka od osam do 17 godina. Nova godina, stare navike. Uprkos zdravoj pameti, deca, ali i roditelji i dalje koriste petarde.
- To se desilo oko 10 sati, kada je uzeo veću petardu, ispalio i tada smo čuli vrištanje. Ja sam bila u kući, muž je bio napolju i samo što se odaljio od muža to se desilo. Odveli smo ga u Hitnu pomoć, prvo smo mu mi ukazali pomoć, vezali ruku i odvezli ga u Mladenovac. Doktor je uspeo da mu spase palac. Apelujem da druga deca ne uzimaju tu pirotehniku - kaže majka povređenog dečaka.
Teže povrede šake, povrede prstiju, mekih tkiva, nerava, koštanih struktura – samo su neki od slučajeva sa kojima su lekari Instituta za majku i dete suočili od 15. decembra do 10. januara. U tom period povređeno je ukupno 12-oro dece. Hirurzi su imali pune ruke posla.
- Dežurna ekipa lekara je radila tokom čitave noći. Oni su uspeli da rekonstruišu rane, međutim ta deca su ostala bez delova prstiju. I praktično neće imati te prste do kraja života. Ostaju bez delova prstiju i sa svim posledicama koje to nosi. Na sreću, nisu sve povrede bile za operacionu salu, uglavnom je bilo reči o opekotinama i manjim ranama u predelu sake - kaže dr Đorđe Kravljanac, upravnik Klinike za dečiju hirurgiju Instituta za Majku i dete.
Povrede ostavljaju traume i na roditelje i na decu
Bile povrede lakše ili teže, ostavljaju traume i roditelji moraju biti ti koji će decu naučiti empatiji, smatra psihološkinja Jelena Milošević.
- Roditelji moraju da razumeju da ne uče decu empatiji ako zajedno sa njima koriste pirotehnička sredstva koja usled intenzivnog zvuka utiču na živote druge dece naročito s autizmom, životinje koje umiru od srčanog udara i okolinu generalno jer mogu da izazovu požare. Takođe, problematično je na više nivoa kad se deci kupe petarde da ih sami bacaju, umesto da se za to vreme sa detetom upražnjava zajednička aktivnost - kaže psihološkinja Jelena Milošević.
Edukacija neophodna
Deca uopšte ne bi trebalo da dolaze u kontakt sa pirotehničkim sredstvima, zaključuju stručnjaci.
- Potrebno je da se deca prvo edukuju, roditelji, staratelji jer oni menjaju saznanja o tome šta petarde mogu da izazovu, kakve vrste povreda mogu da nastanu i kakve su posledice. O tome treba da se priča i sa roditeljima i sa decom. Na taj način treba prevenirati upotrebu pirotehničkih sredstava - kaže dr Đorđe Kravljanac.
Za deset godina u Institutu za majku i dete, zbrinuli su sto dvoje dece povređene petardama.
Osamdesetoro njih je lečeno ambulantno, dok je devetoro ostalo bez prstiju. Većina povređenih, čak 85%, su bili dečaci uzrasta 12 I 16 godina.
