Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu je još u decembru 2023. prijavio epidemiju velikog kašlja, respiratorne bakterijske infekcije, ali ona do dan danas nije zvanično proglašena! Ove dve slične formulacije su zbunile građane koji se pitaju koja li je razlika između prijavljene i proglašene epidemije, te koje mere podrazumeva jedna, a koje druga.
Prijava i proglašenje epidemije nije isto, objašnjavaju stručnjaciPrijava i proglašenje epidemije nije isto, objašnjavaju stručnjaciDr Verica Jovanović, direktorka Instituta "Batut", objašnjava:
Prijava epidemije podrazumeva da je registrovan veći broj slučajeva velikog kašlja od uobičajenog tokom prethodne ili tokom poslednjih nekoliko godina.
Termin proglašenje epidemije koristi se, u skladu sa zakonom, samo za epidemije od većeg epidemiološkog značaja, odnosno kada je u pitanju cela zemlja, masovno obolevanje i teže kliničke slike.
Epidemiju proglašava ministar zdravlja na predlog Instituta "Batut".
Šta biva kad se proglasi epidemija
Epidemiolog dr Nebojša Bohucki, iz Zavoda za javno zdravlje u Subotici, ilustruje sve korake za čitaoce:
Recimo, retka bolest, nema je 50 godina, i pojavi se troje obolelih. To jeste epidemija, ali nema veliki značaj, jer je malo obolelih.
Zavod prijavi, ali samo ministar zdravlja, uz konsultacije sa stručnjacima, procenjuje značaj epidemije i proglašava je.
Kada epidemija bude proglašena, specijalna sredstva iz budžeta se koriste namenski za urgentni uvoz vakcina, lekova i drugog što treba.
Foto: Tanjug/Nikola Anđić
Od španske groznice i variole vere, do AIDS-a i kovida
Epidemiolog dr Zoran Radovanović kaže za "Blic" da treba razlikovati pandemije, odnosno velike epidemije koje pogađaju ceo svet sa bar dva žarišta na po dva kontinenta, i epidemije koje prijavljuju lokalni epidemiolozi, a proglašava ih ministar zdravlja.
Dr Radovanović navodi nekoliko primera pandemija:
Godina 1918: Španska groznica
1957: Azijski grip
1961: Sedma pandemija kolere
1968: Hongkonški grip
1981: AIDS
2009: Svinjski grip
2020: Kovid 19 (korona virus)
Primer epidemije je kada su 1972. godine našu zemlju pogodile velike boginje, odnosno variola vera.
Veliki kašalj opasan za odojčad
Dr Radovanović objašnjava velikog kašlja ima stalno zato što je "vakcina slaba". U pitanju je petovalentna vakcina i trebalo bi da štiti od pet bolesti. Protiv četiri je efikasna: zato nemamo difteriju, tetanus, dečju paralizu i oboljenja izazvana Hemofilusom influence tipa B.
- Peta je loša, protiv velikog kašlja, i zbog toga i imamo veliki kašalj. Imamo ga stalno, više ili manje, a jedino ako pogodi odojče može život da bude ugrožen. Recimo, 2020. su dva deteta umrla, 2018. i 2015. po jedno. Zato se i vrši vakcinacija - kaže dr Radovanović.
Zvanični podaci o velikom kašlju
U Srbiji je do 7. januara potvrđen kod 1.020 osoba.
To je najveći broj zaraženih u poslednjih 20 godina.
Svaki drugi slučaj je među decom od 10 do 14 godina.
Najviše obolelih je u Južnobačkom okrugu i Beogradu, gde je i prijavljena epidemija.
Autor:
