Božić je jedan od najvećih verskih praznika, a tradicija obeležavanja puna je lepih običaja kojih se mnogi u Srbiji pridržavaju. Međutim, kada Božić prođe, često smo svedoci tužnih slika: badnjaci leže bačeni po gradu, uglavnom kraj kontejnera i kanti za đubre. Čak i oni koji "odlože" badnjak gde treba, ne rade to po načelima pravoslavlja.
Šta treba uraditi sa badnjakom posle Božića najčešće je pitanje koje se postavlja ovih dana. Svake godine ih viđamo bačene pored kontejnera, verovatno ne zbog lenjosti i nemara, već zato što niko ne želi da njegov badnjak završi u đubretu.
Kako pravoslavlje nalaže, Badnjak bi trebalo ostaviti negde u prirodi, ali je vrlo bitno na koji način to radite.
Ne bi ga trebalo ostavljati sa onim dodacima sa kojim se prodaje u supermarketima. Dakle, skinite kesicu sa žitom, mali džak i sve ostale inače suvišne dodatke, i zatim same grane i lišće ostavite u šumi ili u parku. Ostavljati ga sa nepotrebnim dodacima predstavlja veliko bogohuljenje.
Nemojte ih ostavljati na betonu, dva koraka od kontejnera, već zadenite, na primer, za neko drvo.
Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj. Takođe, badnjak je najava Časnog krsta Hristovog.
Autor:
