U rudniku će biti zaposleno 300 radnika, dok se očekuje da će pokretanje proizvodnje da rezultira otvaranjem dodatnih 2.500 radnih mesta u pratećim delatnostima.
Pred sam kraj januara, u Varešu, u središnjoj Bosni, počinje i iskopavanje rude, koja bi mogla da sadrži i zlato, a sve to u okviru projekta u koji je uloženo više od 200 miliona evra. Očekuje se da će on preporoditi taj kraj, koji je nakon rata ostao u potpunosti zapušten, ali i iz kog su stanovnici masovno odlazili.
- Ono što ovde gradimo je nešto najmodernije na svetu. Već 24. januara krećemo s proizvodnjom prve količine rude, svakim danom ćemo povećavati količinu, dok ne dođemo do 65 tona mesečno, što očekujemo da će se dogoditi u julu ove godine - ističe Paul Cronin, direktor firme Adriatic Metals BH.
Pomenuta firma ranije je dobila koncesiju za istraživanje i eksploataciju rudnog bogatstva u okolici Vareša, tačnije mesta koje je i ranije bilo poznato po najvećem rudniku na celom Balkanu, u kom je ruda gvožđa.
Veliki prerađivački kompleks u Varešu nastao ja u razdoblju vladavine Austro-ugarske monarhije, a to mesto je bilo i važno industrijsko središte u razdoblju dve Jugoslavije.
U vreme SFRJ, godišnje se iz rudnika u okolini Vareša iskopavalo i do tri miliona tona rude, koja je kao sirovina prerađivana u lokalnoj, ali i gvožđari Zenica.
Adriatic Metals BH, u taj projekt ponovnog oživljavanja Vareša, krenuo je s pretpostavkom da se u njegovoj okolini i dalje kriju naslage rude gvožđa od oko 200 miliona tona.
Sprovedena istraživanja potvrdila su kako u tim naslagama postoje tragovi zlata, srebra, olova, cinka, barita i bakra.
Do sada je Adriatic Metals u projekat uložio 450 miliona konvertibilnih maraka, odnosno nešto više od 230 miliona evra. Predviđanja su da bi do 2050. godine mogli da proizvedu i prodaju samo cink i olovo u vrednosti većoj od pet milijardi evra.
Nakon situacije između Rusije i Ukrajine, ove sirovine su još više dobile na vrednosti, jer su od strateškog značaja za Evropsku uniju.
Autor:
