Badnji dan najavljuje veliki hrišćanski praznik Božić. Mnogi običaji vezani za Badnji dan su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje.
Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i još ih održavaju. Ovo su neka od verovanja koja su ostala do danas:
Mak valja jesti na Badnji dan, jer se veruje da će doneti mnogo novca onima koji ga jedu.
Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.
Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine.
Na Badnje veče se kriju stolice, kudelje, igle i vretena - a kašike se kriju i na sveti Trifun-kada su zimi verige-da se ne kuša "pilitija" (vrane, sojke i druge) letine kljuju carevicu-kukuruz, kad je posejana na njivi - a igle i vretena se kriju kad se žnje da trstika ne bode u oko.
Za Badnje veče troše se orasi da se vidi kakva nam je sreća, zdravlje, a kada se izlome, bacaju se po ćoškovima sobe, da kvočka izvede mnogo pilića, a ako se bacaju celi orasi, onda će jaja biti mućak. Bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.
Foto: Tanjug/Nenad Mihajlović
Posle večeri na Badnje veče se svi celivaju (ljube) da ovce čuvaju jaganjce.
Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.
Na Badnje veče ko prvi vidi pregoreli badnjak, prvi će da vidi tele kada se oteli krava.
Od Badnje večeri voda od voćke stavlja se ujutru na vimenu krava, da budu meke za mužu, a pasulj od Badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa.
Žar od badnjaka se čuva zbog besnila, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne.
Šumke od badnjaka stavljaju se u odžak da odstoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu.
Autor:
