Sumnjičavost muškarca na očinstvo ponekad je višedecenijska mora i ne retko upropasti i najbolju partnersku vezu.
Statistika kaže da svaki treći testirani muškarac nije biološki otac svom detetu.
- Često se ta informacija pojavljuje u javnosti. Naša laboratorija ne vodi zvaničnu statistiku ali često se čini da taj podatak ipak preteran, negde je osećaj da je taj podatak ipak da je svaki peti ili šesti testirani muškarac nije biološki otac deteta - rekla je biohemičarka i dnk analitičarka Lena Arizanović.
Ona je objasnila da se DNK analiza i utvrđivanje očinstva zasnivaju na naučnoj činjenici da svaka osoba polovinu svog biološkog materijala nasleđuje od oca, a drugu polovinu od majke. - Mi onda uzimamo uzorke od osoba koje se testiraju, zatim izolujemo molekule. Uzorci su razni. Uzima se uglavnom "bukali uzorak", sa unutrašnje strane obraza, mogu se analizirati i drugi uzorci poput čaše ili flaše iz koje je osoba pila - rekla je Arizanović.
Kakva su prava i odgovornosti onih koji žele da urade ovakve analize za televiziju Pink objasnio je advokat Aleksandar Radivojević. -Načelno ne može se na bilo koji način uzeti uzorak tkiva koji bi se analizirao bez njegove saglasnosti. Ali ukoliko se na neki način dođe do određenog tkiva, ne može se ta vrsta analize koristiti na sudu ukoliko lice nije pristalo na to da se uzme ta vrsta analize. Međutim, sud s obzirom na svoje slobono sudijsko uverenje, ukoliko nekome nalaže da se uradi dnk analiza, pa jedno lice odbije da se ona izvrši, naravno da će sud to ceniti i sudska odluka, sudska presuda ne bazira se samo na dnk analizi - rekao je Radivojević.
On je istakao da svako ima pravo da iskaže određenu sumnju i da tu svoju sumnju dokaže ili razbije i za to je potrebna određena sudska procedura. - Neko ko hoće da utvrdi svoje roditelje ili da li mu je neko roditelj on nema nikakva ograničenja, on ima pravo da traži da to sazna. U praksi sam imao slučaj da smo posthumno utvrdili očinstvo. Presudom se utvrđuje da je neko otac, onda to dete postaje njegov naslednik, time dobija pravo i na neke drugeodređene stvari - rekao je Radivojević.
Psiholog Radmila Vujić-Bojović ističe da su ljudski odnosi izuzetno kompleksni a porodični odnosi posebno. Kako kaže, to su bliski odnosi gde svako ima pravo da sumnja ali ima pravo i da ima poverenje i kada dođe do ovakve situacije to poverenje je dovedeno u pitanje.
- Ako gledate iz pozicije deteta pitanje ko su mi roditelji, ko sam ja je fundamentalno pitanje identiteta. To je nešto što nas stvara i čini osobom kakvom jesmo. Ljudi potpuno poremete kao da se čitava slika o sebi o svetu menja. Nekada mi se čini da roditelji koji dete neguju i bez obzira da li su biološki nekada izgube iz vida koliko je to složeno i kompleksno. Biologija je nešto što je značajno i vrlo važno - rekla je ona.