Kada je u pitanju sastav Visokog saveta sudstva (VSS) izmene predviđaju da u njegovom sastavu bude 10 umesto dosadašnjih 11 članova, da će pet članova Saveta biti sudije - koje biraju njihove kolege sudije, a da će ostalih pet "istaknutih pravnika" birati Narodna skupština, dok je iz sastava isključen ministar pravde i predstavnik Parlamenta.

U obraloženju ovog rešenja, navodi se da Venecijanska komisija smatra da će balans između broja sudija i nesudijskih članova, kao i sastav Saveta čiji se predsednik bira iz redova nesudijskih članova, osigurati bolju ravnotežu između autonomije i nezavisnosti pravosuđa, s jedne strane i odgovornosti pravosuđa, s druge strane.

Takođe, prema mišljenju Venecijanske komisije, sastav sudskog saveta u kome postoji isti broj sudijskih i nesudijskih članova bi istovremeno obezbedio "inkluzivnost društva i izbegao bi politizaciju i autokratiju vlade".

Kako se dodaje u obrazloženju, uobičajeno je da u sastav sudskih saveta ulaze i članovi koji ne dolaze iz pravosuđa i koji predstavljaju i druge grane vlasti ili akademsku zajednicu. Takav sastav je, kako se napominje u obrazloženju, opravdan činjenicom da "kontrola kvaliteta i nepristrasnosti pravde predstavlja cilj koji prevazilazi interese određenog sudije".

- Vršenje ovakve kontrole od strane sudskog saveta povećaće poverenje građana u sprovođenje pravde. Šta više, velika nadmoć sudske komponente može da izazove zabrinutost prouzrokovanu postojanjem rizika od 'korporatizacije u upravljanju - navodi se u obrazloženju predloženog teksta izmena Ustava.

Predlog ustavnih amandmana takođe predviđa da članovi VSS sami biraju predsednika Saveta koji ne može biti iz redova sudija, dok je prema sadašnjim rešenjima, predsednik Visokog saveta sudstva je predsednik Vrhovnog kasacionog suda po funkciji.

Prema navedenom mišljenju Venecijanske komisije, ovo rešenje je poželjnije da bi se osigurala neophodna veza između pravosuđa i društva, kao i da se izbegne rizik od "autokratskog upravljanja" pravosuđem.

Dalje se navodi da u parlamentarnim sistemima u kojima predsednik odnosno šef države ima veća formalna ovlašcenja, ne postoje primedbe na njegovo predsedavanje sudskim savetom (kao što je to u Italiji), dok u polu-predsedničkim sistemima, predsednika sudskog saveta može da bira sam Savet, iz reda članova koji nisu na sudijskoj funkciji.

- Takvim rešenjem se postiže ravnoteža između neophodne nezavisnosti predsednika i potrebe da se izbegnu moguće tendencije za korporatizacijom unutar sudskog saveta - navodi se u obrazloženju ovog rešenja.

Kada je u pitanju promena odredbe prema kojoj VSS donosi odluke glasovima najmanje šest članova ili glasovima najmanje pet članova Saveta među kojima je i glas predsednika VSS, Venecijanska komisija smatra da davanje odlučujućeg glasa predsedniku Saveta, naročito u disciplinskim postupcima protiv sudija, ima veliki značaj u uspostavljanju ravnoteže između nezavisnosti i odgovornosti sudija.

Kada je u pitanju uloga javnog tužioca, u obrazloženju se ukazuje da Komitet ministara Saveta Evrope smatra da je "javni tužilac državni organ koji u ime društva i u javnom interesu obezbeđuje primenu zakona kada je za kršenje zakona propisana krivična sankcija, uzimajući u obzir i prava pojedinaca i neophodnu efikasnost krivičnopravnog sistema".

Što se tiče nezavisnosti i samostalnosti nosilaca pravosudnih funkcija, u obrazloženju je ukazano da postoji suštinska razlika u shvatanju koncepta nezavisnosti i samostalnosti javnotužilačke organizacije.

- Čak i kada je deo pravosudnog sistema, tužilaštvo nije sud - ističe se u obraloženju i napominje da "nezavisno sudstvo i (njegova) odvojenost od izvršne vlasti predstavlja temelj vladavine prava, u čemu ne sme biti izuzetaka".

Međutim, nezavisnost, odnosno samostalnost javnog tužilaštva nije tako kategorična kao nezavisnost, odnosno samostalnost sudstva, navodi se u obrazloženju predloženih izmena Ustava i dodaje da i u sistemima u kojima je tužilaštvo nezavisno, može postojati hijerarhijska kontrola odluka i aktivnosti svih tužilaca izuzev vrhovnog tužioca.

- Neophodno je napraviti jasnu razliku između potencijalne nezavisnosti tužilaštva, odnosno vrhovnog tužioca i statusa svih tužilaca, izuzev vrhovnog tužioca koji se pre smatraju 'samostalnim' nego 'nezavisnim' - navodi se u obrazloženju.

Kada je u pitanju rešenje prema kojem Vrhovnog javnog tužioca (dosadašnejg Republičkog javnog tužioca) bira Narodna skupština na mandat od pet godina, na predlog Visokog saveta tužilaca, u obrazloženju se navodi da se rizik od politizacije izbora smanjuje time što "pripremu izbora vrši skupštinski komitet koji razmatra preporuke stručnjaka".

Što se tiče predloženog rešenja da se tužioci (isto rešnje je predloženo i za izbor sudija) biraju među diplomcima Pravosudne akademije, u obrazloženju se ukazuje da "obuka predstavlja i dužnost i pravo svih javnih tužilaca, kako pre njihovog imenovanja, tako i u kontinuitetu".

Ustavni amandmani preložili su da se Državnog veća tužilaca ubuduće zove Visoki savet tužilaca (VST), da broj od 11 članova ostane isti ali da mus e promeni sastav.

Prema predloženim rešenjima, četiri zamenika javnih tužilaca biraju javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, pet "istaknutih pravnika" bira Narodna skupština, a u članstvu su i Vrhovni javni tužilac Srbije i ministar pravde, dok je predstavnik skupštine, koji je sada član DVT-a, izostao iz predloženog sastava budućeg Saveta tužilaca.

U obrazloženju predloga ovog rešenja se navodi da tužilacki savet kao članove treba da ima tužioce iz tužilaštava svih nivoa, ali i druge aktere poput advokata ili predstavnika akademske zajednice.

- Ako su članovi takvog saveta izabrani od strane Parlamenta, to prema mogućnosti to treba biti urađeno kvalifikovanom većinom - navodi se u obrazloženju.

Prema mišljenju Venecijanske komisije, takođe Vrhovni javni tužilac treba da po službenoj dužnosti predsedava tužilackim savetom (kao što je to predviđeno sada), osim u disciplinskim postupcima.

- Hijerarhijska priroda tužilaštva i obaveza Vrhovnog javnog tužioca da upravlja kompletnim javnim tužilaštvom cini prikladnim da ta osoba predsedava i tužilackim savetom - navodi se u obrazloženju.

Ministarstvo pravde je pozvalo predstavnike državnih organa, civilnog društva, stručnu javnost, kao i druge zainteresovane da mu obrazložene komentare na Radni tekst amandmana na Ustav dostave do 8. marta.

Nakon ovog roka i prikupljanja sugestija, Ministarstvo pravde će sačiniti i objaviti izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi.

Povodom objavljennih izmena Ustava Ministarstvo pravde će održati četiri okrugla stola i to 5. februara u Beogradu, 19, februara u Kragujevcu, 26. febraura u Nišu i 5. marta u Novom Sadu.