Na današnji dan je krunisan Napoleon Bonaparta za cara Francuske.
1254 - Kralj Sicilije Manfred pobedio je u bici kod Fođe papsku vojsku i zadržao svoje kraljevstvo.
1547 - Umro je španski osvajač Ernan Kortes koji je zahvaljujući vatrenom oružju, nepoznatom domorocima, između 1519. i 1521. sa samo 700 vojnika osvojio Meksiko. Guverner "Nove Španije" je postao 1522. godine.
1804 - Papa Pije VII krunisao je u Parizu Napoleona Bonapartu za cara Francuske.
1805 - Napoleon je u bici kod Austerlica, poznatoj kao "bitka triju careva", sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.
1814 - Umro Markiz de Sad (Donasjen Alfons Fransoa Sad), francuski književnik.
1823 - Predsednik SAD Džejms Monro objavio je u američkom kongresu dokument (Monroova doktrina), kojim je proklamovana američka izolacionistička politika. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete Alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika je kasnije pod geslom "Amerika Amerikancima", dobila jako nacionalno obeležje.
1848 - Austrijski car Ferdinand I je abdicirao u korist Franca Jozefa I.
1852 - U Francuskoj je proglašeno Drugo carstvo s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom.
1859 - Rođen je francuski slikar Žorž Sera, osnivač škole neoimpresionista i novog slikarskog metoda poentilizma.
1859 - Izvršena je smrtna kazna vešanjem nad američkim borcem za ukidanje crnačkog ropstva Džonom Braunom, što je dovelo do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika uoči Američkog građanskog rata (1861-65).
1942 - Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvođeni Enrikom Fermijem radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put je demonstrirana nuklearna lančana fisija.
1950 - Odlukom UN bivša italijanska kolonija Eritreja ušla je u sastav Etiopije kao autonomna oblast.
1954 - Američki Senat izrekao je javni prekor senatoru Džozefu Makartiju zbog njegovog svirepog ponašanja tokom istražnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti.
1971 - Osnovana je federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata od šest emirata u Persijskom zalivu: Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um al Kajvajn i Fudžajra. U februaru 1972. federaciji se pridružio i Ras al Kajma.
1971 - Sovjetski vasionski brod bez ljudske posade Mars 3 spustio se na Mars.
1982 - Hirurg Vilijam de Vris implementirao je na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti prvo veštačko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisani zubar Barni Klark, živeo je s tim srcem 112 dana.
1990 - Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola odnela je ubedljivu pobedu na prvim svenemačkima izborima od 1932.
1993 - U pucnjavi prilikom pokušaja hapšenja, kolumbijska policija je ubila šefa medeljinskog kartela kokaina Pabla Eskobara.
2001 - Najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron podnela je molbu njujorškom sudu za zaštitu od bankrota. To je bio najveći bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki udar na finansijskim tržištima širom sveta.
2004 - U vojnoj bazi u Butmiru kod Sarajeva, snage Evropske unije (EUFOR) preuzele su mandat od Snaga za stabilizaciju mira (SFOR) u Bosni i Hercegovini, čime je zvanično završena misija NATO u BiH. Za komandanta Eufora, u čijem sastavu je sedam hiljada vojnika iz 33 države, imenovan je britanski general-major Dejvid Liki.
2009 - Umro je kompozitor i producent Aron Šreder, autor hita Elvisa Prisllija "It's Now or Never". Komponovao je više od 2.000 pesama među kojima je još nekoliko "kralja rokenrola".
S. P.