Zdravstvene ustanove već su postale epicentar epidemije morbila u Srbiji, a isto se očekuje i od obrazovnih institucija. U velikom broju mesta u Srbiji prijavljena je epidemija boginja, a razlog jer nizak obuhvat imunizacije MMR vakcinom koja štiti od ove bolesti.

Iako je rizik od zaraze veliki za nezaštićene građane, to, kažu epidemiolozi, ne znači da oni treba da prestanu sa normalnim životnim aktivnostima. Mere opreza svakako treba da budu povišene.

- Perite ruke i obavezno stavite maske na lice ako posećujete pedijatrije. Na ulazu bolnica bi trebalo da su obezbeđene maske i da je na vratima istaknut opis mera zaštite. Primera radi, na Infektivnoj klinici Kliničkog centra Srbije nema obolelih medicinara, zato što oni znaju koje su mere opreza i striktno ih sprovode. To bi trebalo da rade i zaposleni u ostalim bolnicama kako ne bi bilo obolevanja među njima. Pranje ruku i obavezne maske su najbolja zaštita i za građane - objašnjavaju epidemiolozi iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Ipak, najbolja zaštita od morbila bez sumnje je vakcinacija.

- Vakcinacija je najbolja zaštita. U bilo kojoj dobi čovek da se vakciniše, biće zaštićen od malih boginja. Međutim, osobe koje su vakcinisane pre 1993. godine su u većem riziku, zato što su rođeni nakon 1971. godine primili samo jednu dozu takozvane monovakcine protiv morbila. Nakon toga, od 1978. godine počinje da se primenjuje MM vakcina, a u Srbiji postaje obavezna 1981. godine i od tada sva je deca primaju, ali takođe samo u jednoj dozi. Tek 1993. godine počinje se sa primenom MMR vakcine, koja štiti od morbila, rubeola i zaušaka, i to u dve doze. Druga doza se u početku davala kada dete napuni 12 godina, ali je ustanovljeno da se virus najbrže širi u školama, pa se od 2006. godine revakcinacija radi pred polazak dece u školu - objašnjava dr Predrag Kon, epidemiolog.

Vakcinacija je obezbeđena za decu do 14 godina, koja su nezaštićena ili nisu primila obe doze vakcine, dok odrasli cepivo mogu da kupe u privatnim zdravstvenim ustanovama po ceni od 5.000 dinara.