Kada su pre sedamnaest godina Đerovići odlučili da ne zavise od mlekara već se isključivo opredelili za preradu mleka, pokazalo se da je to bila ispravna odluka.
Danas, ovo seosko domaćinstvo iz Gornje Gorevnice prepoznatljivo je po proizvodnji najkvalitetnijeg čačanskog sira i kajmaka.
„Ima posla ko hoće da radi. Situacija u mlečnom govedarstvu nije laka, ali mi još uvek opstajemo. Cena mleka šeta, danas jedna, sutra druga cena, zato smo se odlučili da prerađujemo kompletnu količinu mleka i nismo se pokajali. Sve što proizvedemo to nađe put do kupaca, kaže Miloljub Đerović .
U stajama Đerovića samo su tri muzna grla, ali ih to nije obeshrabrilo u nameri da se opredele isključivo za preradu mleka i da svojim proizvodima poput sira i kajmaka dodaju vrednost.
Foto: RINA
„Majka je desna ruka u ovoj proizvodnji. Oko 60 litara dnevno se preradi, a od deset litara mleka dobije se oko dva kilograma sira i 600 grama kajmaka. Nisu te količine velike, ali nam je na prvom mestu kvalitet, kaže Branko Đerović.
Po kvalitetu belog mrsa, Đerovići su ubrzo postali prepoznatljivi ne samo u čačanskom kraju, već i čitavom Moravičkom okrugu. Kada je reč o ceni sira i kajmaka, ona nikada nije bila tajna, i uprkos visokim troškovima koji prate ovu proizvodnju, nije se povećavala.
„Cena mladog sira je 400 dinara, stari sir je 500, a kajmak 1.000.
Foto: RINA
Zadovoljavajuća je cena, a kvalitet potvrđuju naši kupci. Trenutno, tri radnje su snabdevene sa našim proizvodima, ali se nadam da će ih uskoro biti i više. Uprkos drastičnom poskupljenju ambalaže u prethodna tri meseca, cenu nismo povećavali, a kupci su prepoznali kvalitet sira i kajmaka proizvedenog u našem domaćinstvu", kaže sin Branko.
Najzaslužnija za kvalitet čuvenog sira i kajmaka proizvedenog u domaćinstvu Đerovića je Zorica, svaki proces proizvodnje strogo se poštuje. Prvo se priprema gruda, u narodu prepoznatljiva po svojim lekovitim i nutritivnim vrednostima.
Foto: RINA
„Higijena je na prvom mestu, beli mrs zahteva besprekorne uslove, mora sve da bude kao u apoteci. Mleko, odmah po muži se vari. Kada dobro vri, skida se pena i trostruko se pokriva. Nakon četiri sata, stavlja se u frižider i sutradan skida kajmak, kaže Zorica.
Radni dan Zorici, kao i većini žena na selu počinje u šest sati i završava se oko ponoći. Sve dok je na nogama, kako kaže, ne pada joj teško jer su benefiti ne samo njenog rada već svakog člana porodice vidljivi.
Foto: RINA
„Da je lako, nije, od šest idem u štalu, da se namire krave i obavi muža. Nakon toga, krećem oko varenja mleka i prerade, a nastavljamo oko ručka.
Leti je mnogo teže jer ima posla i oko kuće, ali tako žive žene na selu. Kada je više generacija uključeno u zajedničku proizvodnju, onda se može ostvariti profitabilnost u preradi mleka, kaže Zorica.
Autor:
