Prema prvim nezvaničnim podacima, epicentar jučerašnjeg zemljotresa u Rumuniji je pet kilometara istočno od mesta Tišmana u Rumuniji. To je na 40 kilometara od srpske granice i nešto bliže je Srbiji nego epicentar jučerašnjeg zemljotresa u Rumuniji.

Podrhtavanje se osetilo u Srbiji, građani širom Srbije, a najviše u Beogradu, Kladovu, Valjevu i Svilajncu, javljaju da su osetili jak zemljotres. To je četvrti od jutros koji se osetio u našoj zemlji.

Stručnjaci tvrde da nema opasnosti za našu zemlju i da emljotresi u Srbiji ne mogu da budu jači od 6 stepeni po Rihteru, što je isto snažno podrhtavanje, međutim, tlo se u regionu trese gotovo svakodnevno, a posledice zemljotresa u susednim zemljama itekako osetimo.

Svaka vest o podrhtavanju tla zabrinjava građane, naročito nakon razornih potresa u Turskoj i Siriji, a koliko je briga opravdana vidi se u činjenici da se tlo u okruženju i dalje ne smiruje.

Zemljotres koji je pogodio Rumuniju u ponedeljak, magnitude 5,2 po Rihterovoj skali, osetio se čak i u Beogradu i drugim našim gradovima. U Rumuniji su zatim usledila još dva slabija zemljotresa jačine 3,3 i 3,3 po Rihterovoj skali, međutim, tlo je zadrhtalo ponovo i u Hrvatskoj, jačina je bila 4, a epicentar 12 kilometara od Siska i 59 kilometara od Zagreba.

Rumuniju je zatim u utarak pogodio izeztno jak zemljotres, skoro 6 stepeni po Rihteru, koji se osetio u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i brojnim gradovima širom Srbije.

Ovim zemljotresima prethodila su podrhtavanja od 4 stepena u Grčkoj, u blizini Tivai, kao i u albanskom gradu Elbasana od 3,9. U januaru ove godine, zemljotres od 3,1 stepen Rihterove skale se osetio u Ukrajini, bilo ga je i u Hrvatskoj kod Popovače, kao i u Bosni i Hercegovini jačine 3,5 Rihtera.

Nije neočekivano da se i kod nas zatrese

Nakon zemljotresa u Rumuniji seizmološkinja Ana Mladenović je rekla za „Blic“ „da nije neočekivano da se u narednim danima dogodi zemljotres na teritoriji Srbije. Prema njenim rečima zemljotresi u Hrvatskoj i u Rumuniji nisu posledica onog u Turskoj.

- Ne možemo reći da su ova dva zemljotresa posledica onog u Turskoj, možda je samo doprinelo da se ubrza proces, ali o direktnoj povezanosti ne možemo govoriti. A to što se istovremeno treslo tlo u komšijskim zemljama možemo pripisati slučajnosti - kaže Ana Mladenović.

Zemljotres u Rumuniji

Objašnjava da najanoviji zemljotresi u okruženju ne menjaju ništa u odnosu na ono što je već rečeno za naše područje.

- Možemo da očekujemo da će se neko od naših seizmičkih područja aktivirati, ali to što je u Rumuniji bio zemljotres ne menja ništa u Srbiji – kaže Ana Mladenović za „Blic“.

Na pitanje koja područja su inače najugroženija kada su zemljotresi u pitanju u našoj zemlji Mladenović kaže da su to Kopaonik, dolina zapadne Morave, dolina Velike Morave, Kraljevo, Trstenik, Kruševac, naviše ka planini Rudnik, Valjevo, Lazarevo, Mionica i eventualno Svilajnac i Paraćin.

Objašnjava da u Srbiji ne može da bude jačih zemljotresa od 6 stepeni po Rihterovoj skali zato što smo daleko od mesta gde se generiše tektonski napon.

- Kod nas ne može ništa specijalno veliko da se stvori – tvrdi Ana Mladenović.

Seizmolog Dragan Milovanović, ipak, smatra da zemljotresi koji su se osetili i u Beogradu i Vršcu mogu biti produkt smirivanja tla velikog zemljotresa koji se dogodio u Turskoj i Siriji.

- Druga je mogućnost, po mišljenju geologa, da je to sada jedno drugo nezavisno oslobađanje energije, to znači da je pomeranjem ploča došlo do neravnoteže i ovom trenutku je oslobođena energija, odnosno, nastao zemljotres u Rumuniji, koji se osetio na ovom prostoru i u Hrvatskoj. Svi ti zemljotresi su jako male magnitude, što navodi na zaključak da se radi o smirivanju tla, a ne o nezavisnim zemljotresima - rekao je Milovanović za „Kurir“.

Kada je u pitanju Srbija, kaže, najugroženija od zemljotresa su područja Kraljeva, Mionice, jug Srbije i sever prema Banjaluci, dok je u Beogradu najmanja opasnost.

- Po mom mišljenju, većina novih zgrada je rađena po zakonskoj regulativi i one će izdržati zemljotrese jačine do najviše 6 stepeni Rihtera, ali to je moje mišljenje. Kad je u pitanju stara gradnja, to je čak i bolje, dok se kuće zidane od cigle i bez armature lakše ruše – izjavio je Milovanović.

Seizmolozi naglašavaju da je nemoguće vezivati Tursku i posledice zemljotresa u toj zemlji sa Srbijom. Podsećaju da više od deset godina nismo imali jači potres od pet Rihtera i da se potresi jačine pet do šest Rihtera dešavaju po pravilu u jesen i proleće.

Najači zemljotres dogodio se u Srbiji blizu Beograda, pre 101 godine, 24. marta 1922. godine. Bio je jačine 6 stepeni po Rihterovoj skali i tada je Tašmajdan pukao na pola. Iako je bio u Lazarevcu, osetio se jako u Beogradu. Drugi po jačini se dogodio 1927. godine na Rudniku. Jačina je bila 5,9 stepeni. U novijoj istoriji najjači zemljotres dogodio se na Kopaoniku 1980. godine. Bio je jačine 5,8 stepeni.

Seizmolog Slavica Radovanović kaže da je zemljotres u Rumuniji bio plitak i da nije glavni. Za „Telegraf“ je izjavila da bi „prema iskustvu rekla da je ovo samo jedan segment, zapravo, jedne drugotrajne pripreme velikog zemljotresa u Rumuniji“.

Radovanovićeva je i ranije upozoravala da Rumuniji preti jak zemljotres, a za „Euronews Srbija“ je izjavila „da svaki zemljotres vuče za sobom red naknadnih udara i da oni su najčešće za jednu jedinicu niži od glavnog udara“.

- Postoje prostori gde je nakupljena energija toliko velika i gde se ne prazni samo jednim zemljotresom. To se desilo u Turskoj 1999. godine kada su se dogodila dva zemljotresa slične jačine.

Kada je Balkan u pitanju, navela je primer Petrinje, gde se krajem decembra 2020. godine dogodio potres jačine 6,3 stepeni po Rihteru koji je ostavio značajne posledice.

- U tom slučaju je jako dugo, ali lagano trajalo pražnjenje. Mi na Balkanu smo mnogo manje ugroženi. Manji je dotok seizmičke energije, naše serije se brzo završavaju. Nema jakih naknadnih udara. S druge strane, u Turskoj su se sada dogodila dva zemljotersa velike magnitude i veliki broj naknadnih udara. Nažalost, to nije kraj, ta seizmička aktivnost je krenula ka severu i sad će početi pritisak na severno-anadolijski rased – rekla je Radovanović.

Prema njenim rečima „mi smo u poslednjih nekoliko godina imali lagani porast“.

- Bilo je nekoliko godina gde smo jedva imali 3,6 i to skoro niko nije primetio. Zadnjih par godina potresi dostižu 4,5 Rihtera i to je jedan dokaz da se lagano podiže seizmička aktivnost u ovom regionu i sigurno je da će se taj trend nastaviti. Sada se uočava da u prostoru Šumadije imamo pojačanu seizmičku aktivnost. Svakako će seizmolozi koji redovno registruju sve te zemljotrese moći da govore o nekoj verovatnoći, a ne o prognozi da će se tog i tog dana dogoditi. Moramo biti svesni da živimo u seizmički aktivnom prostoru gde ima zemljotresa i do 6 Rihtera- izjavila je Slavica Radovanović.

Autor: