Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev kaže da su u protekle dve decenije uslovi za održivi povratak interno raseljenih na KiM bili veoma loši, što je opredelilo veliki broj raseljenih za integraciju u mesta raseljenja, ali ističe da povratak mora ostati ravnopravna opcija trajnog rešenja.
- Upravo činjenica da i nakon toliko godina još uvek postoje raseljeni koji izražavaju spremnost da se vrate na Kosovo i Meothiju, što govori iskustvo naše Kancelarije, ali i rezultati anketiranja UNHCR-a sprovedenog u 2016. godini, obavezuje sve nas da obezbedimo uslove za održivi povratak - rekao je Kozarev je u Podgorici, na sastanku "Skopske inicijative" za rešavanje problema raseljenih sa Kosova i Metohije.
Prema njegovim rečima, razlozi koji su doveli do uspostavljanja ovog regionalnog procesa dodatno argumentuju potrebu za modelom projekta povratka koji sprovodi Kancelarija za Kosovo i Metohiju, poznatog kao Sunčana dolina.
Kozarev je naglasio da je neophodna ustaljena razmena informacija i učestala saradnja kroz format Skopske inicijative, ali i donatorska podrška, kako bi se ubrzao proces dolaženja do konkretnih i održivih rezultata.
Izrazio je žaljenje zbog činjenice da su u procesu povratka interno raseljenih i dalje prisutni svi ranije isticani problemi vezani za bezbednost, imovinu i pristup pravima.
- Hapšenja raseljenih lica i povratnika na osnovu prijava komšija, najčešće uzurpatora njihove imovine, 18 godina nakon progona, ukazuje na organizovanu aktivnost sa ciljem opstrukcije povratka i povraćaja imovine - naveo je Kozarev, saopštila je Kancelarija za KiM.
Sama hapšenja sprovođena su nepotrebno brutalno, pred drugim raseljenima i članovima porodice i određivane su mere pritvora, dodaje Kozarev.
- Sve to ima efekat zastrašivanja raseljenih lica i odvraćanja od povratka ili pokušaja povraćaja svoje imovine - upozorava Kozarev.
Prema njegovim rečima, neophodno je da OEBS, UNHCR i druge relevantne misije na Kosovu i Metohiji prate ovakve slučajeve, da se pronađe sistemsko rešenje koje bi podrazumevalo sankcije za lažne optužbe, kompenzaciju za oštećenog i adekvatnu kampanju na lokalnom nivou, kako bi se stalo na put ovoj praksi, otklonio utisak da Priština na taj način pruža podršku uzurpatorima i povratilo poverenje raseljenih u mogućnost ostvarivanja i zaštite njihovih prava na Kosovu i Metohiji.
