Testiranje urađeno u Kruševcu dalo je poražavajuće rezultate!
Saobraćajna policija Policijske uprave Kruševac je utvrdila da je od 40 kontrolisanih vozača 22 vozilo pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.
Dr Tanja Raičević Čelebić, neuropsihijatar, izjavila je za Pink da testovi koji se rade obuhvataju proveru prisustva opijata, kokaina, ekstazija, spida, benzodiazepina i marihuane u organizmu.
- Test se radi iz pljuvačke, za razliku od testiranja koja se obavljaju u bolnicama, gde se prisustvo droge utvrđuje iz urina ili krvi. Zato je ovaj vid testiranja neuobičajen. Test je izvanredan, jer obuhvata sve vrste droga – rekla je dr Raičević Čelebić.
Kako je istakla, za bezbednost u saobraćaju je svaki vid droge opasan, ali su najrizičniji opijati, kokain, amfetamini i spid.
- Heroin je glavni predstavnik opijata i na njega treba staviti akcenat kao na najopasniji. On je depresor nevrvnog sistema, koji deluje već za nekoliko minuta i izaziva drastične promene u ponašanju. U roku od nekoliko minuta stanje svesti se spušta, javlja se slabost percepcije, koncentracije, pad pritiska i brojne promene u organizmu – pojasnila je doktorka.
Foto: Tanjug
S obzirom na opasnost vožnje pod dejstvom narkotika, postavlja se pitanje zašto se ranije nije krenulo u proveru i zašto su vozači testirani samo na prisustvo alkohola u organizmu.
Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da postoji više razloga tome.
- Testovi na drogu prvo su morali da budu uvedeni u sistem, a tu je i jedan važniji razlog. Naime, testovi na drogue su skuplji i komplikovaniji od testova na alkohol. Nevažno je koliko ćete puta iskoristiti alko-test, to ne košta ništa. S druge strane, svako testiranje na drogu košta oko 25 evra – rekao je Božović za Pink.
Ni samo Tužilaštvo, kako je dodao, nije tražilo ispitivanje na prisustvo narkotika, čak i kada je u pitanju slučaj teške saobraćajne nesreće sa povredama ili smrtnim ishodom.
- Ni sam ne znam nijedan slučaj da je neko nakon udesa bio testiran na drogu – kazao je Božović.
MUP Kruševca je, kako je istakao Božović, uvek korak ispred svih drugih gradova, te nije čudno što su prve rigorozne kontrole izršene upravo u ovom gradu. Kako je dodao, uz saobraćajnog policajca uvek stoji kompetentna osoba za odabir “sumnjivih” vozača koje treba proveriti i testirati na drogu.
- Zamislite koliko bi koštalo da se testira svaki vozač na ulici! Policajci će zato uvek morati da imaju nekoga da im sugeriše, nekoga ko će biti vrsta psihologa i prepoznati neuobičajeno ponašanje vozača – rekao je Božović.
Foto: Tanjug
Nauropsihijatar je dodala da bilo koja vrsta droge smanjuje pažnju, sužava vidno polje i stvara osećaj lažnog samopouzdanja, koji je možda i najopasniji prilikom vožnje.
- Te psihoaktivne supstance ne ostaju u organizmu za ceo život, ali testovi mogu da pokažu njihovo prisustvo i 72 sata nakon konzumacije. Marihuana se, recimo, u organizmu zadržava, mnogo dužeo – i do dve nedelje – kaže Raičević Čelebić.
Lekovi za smirenje, kako je dodala, izazivaju smanjenje koncentracije, dodajući da postoje pacijenti kojima su ovi lekovi deo terapije. U tom slučaju, ističe Božović, lekar mora da odredi da li je pacijent sposoban za vožnju ili nije.
- Nema kompromisa u bezbednosti saobraćaja – zaključio je Božović.
