Doktorka Olga Osipov, dermatolog, otkrila je zašto većina ljudi ima utisak da im je koža zimi suva, a to objašnjava time zato što je vazduh oko nas suvlji.

- Hladnoća i vetar koji u spoljašnjim uslovima, kada smo napolju, isušuje kožu. Isto to može da se desi unutra ukoliko smo pod uticajem suvog vazduha, ako ne vlaži vazduha u prostorijama – tvrdi Osipova.

Profesor doktor Predrag Đorđević, endokrinolog govorio je o najčešćim uzrocima bolesti štitne žlezde, i da uglavnom znamo uzroke bolesti.

- U stvari za nastajanje hiperfunkcije, hipertireoza se to zove, znamo za smanjenu funkciju hipotireoza znamo uzroke. Možda najmanje znamo zašto nastaju čvorići u štitnoj žlezdi što je izuzetno važno. To treba što pre dijagnostikovati da li je to benigna stvar ili maligna stvari. To su tri glavne stvari – rekao je profesor doktor Đorđević.

Na pitanje koje su pretpostavke i zašto nastaju Đorđević dodaje da je homogeneza je širok pojam.

-Nema nijednog faktora, odlučujućeg faktora, koji govori da je to glavni uzrok za nastajanje ne samo čvorića, nego naročito karcinoma tiroidne žlezde. Ali tu je potreban oprez i dobro ispitivanje – ističe Đorđević.

Kada je u pitanju trudnoća i mogućnost vidljivosti anomalija ploda i da li je ultrazvuk sasvim dovoljan, ili su potrebne neke specijalizovane procedure za to utvrđivanje Dr Nebojša Zečević, ginekolog i načelnik odeljenja ultrazvuka u GAK-u Narodni front, rekao je da je opšta itenca jeste da se sva prenatalna dijagnostika seli danas u prva tri meseca trudnoće.

- Kada je situacija takva da faktički ukoliko i pronađemo nešto što ikompatibilno sa životom ili nešto što imkompatibilno sa težim malformacijama trudnoću možemo i prekinuti veoma rano. Ceo naš posao u stvari ima to težište da što ranije u trudnoći, a to kažem i u prvom trimestru, prvih 12 do 13 nedelja otkrijemo bilo kakve nepravilnosti koje se tiču ploda i posteljice. I naravno da reagujemo u skladu sa našim znanjem kakvu prognozu ima to oboljenje. Naravno da ultra zvukom nije jedina metoda. Ultrazvuk se inače smatra jednim pomoćnim dijagnostičkim sredstvom. Ultrazvukom sve više možemo videti u poslednje vreme, odnosno slike su sve bolje i bolje. Ali ono što je ultrazvuk svakako moramo dopuniti i drugim testovima. To su ivanzivni i neinvazivni prenatalni testovi koje mi sprovodimo u trudnoći – rekao je doktor Zečević.

A na pitanje da li daju raspored trudnicama kada je najbolje uraditi koji test.

- Postoje protokoli, znači nakon ono kad se postavi dijagnoza o trudnoći, žena mora uraditi određene analize. Jedna od prvih analize tu jeste, čim žena otkrije u drugom stanju da uradi TSH u trudnoći, odnosno taj hormon koji kontroliše funkciju štitaste žlezde i jako je bitno za rani razvoj cms-a da štitasta žlezda radi kako treba, odnosno da oni budu u normalnim nivoima. Zatim se planira ranije skrining koji se radi između 11 i 14 nedelja, koji je još uvek veoma aktuelan, takozvani dabl test, poznati naših pacijenata i onda se na osnovu rezultata dabl testa pristupa daljem ispitivanju ili se trudnoća jednostavno nastavlja – objašnjava Zečević.