Šesto trideset dece je poginulo u poslednjih 20 godina u saobraćajnim nesrećama. To je 14 dece svake godine. Ne treba tražiti opravdanja nego zaštititi svoju decu, kaže Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Od početka godine, u saobraćajnim nesrećama u Srbiji stradalo je 14 dece, među njima osmoro u automobilima. Od 2012. do 2016. stradalo je 63 mališana do 14 godina.
Damir Okanović navodi da je problem u tome što je ponašanje roditelja model ponašanja za decu.
- Roditelji kažu da su se u detinjstvu vozila fićama pa im ništa nije falilo. Postoji taj mit da je ranije bio bezbedniji saobraćaj, ali činjenice su drugačije. Pre 20 godina, 1997. poginulo je 58. dece u saobraćaju, a prošle godine 12. Roditelji nisu svesni kakve sile deluju u slučaju sudara, oni su u zabludi da će biti bezbedni ako voze relativno malim brzinama od 40, 50 kilometara na čas. Međutim, i pri takvim brzinama, mi se u kolima ponašamo kao krpene lutke.
Pročitajte još: TEŠKA noć u Beogradu: POGINUO pešak, tri saobraćajne nesreće, hitna pomoć intervenisala 101 put
Nema šanse da zaštitite dete, već samo možete da ga svojom težinom povredite ili usmrtite. Ne činite dobro svom detetu ako ga držite u naručju u vozilu. Ako želite svom detetu dobro, onda ga stavite u dečije sedište. Moralna je i roditeljska obaveza da dete u vozilu drže isključivo u dečijem sedištu, a to je takođe i zakonska obaveza. Međutim, ne treba država da vam priča da treba da zaštitite svoje dete. 630 dece je poginulo u poslednjih 20 godina. 14 svake godine. Ne treba tražiti opravdanja nego zaštititi svoju decu – kaže Okanović.
Okanović tvrdi da nije istina da policija puni budžet kažnjavajući prestupnike u saobraćaju.
- Kod nas se često provlači priča da se kažnjavanjem zbog prekršaja u saobraćaju puni budžet. Međutim, od kazni se godišnje naplati do 30 miliona evra a godišnji troškovi saobraćajnih nezgoda iznose oko 280 miliona evra. Tih 30 miliona evra koje se dobiju od naplata kazni nisu dovoljni ni za lečenje 20.000 povređenih u nezgodama a kamoli za ostale troškove, kaže Okanović.
Profesor Krsto Lipovac, šef katedre za bezbednost saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu, kaže da roditelji izbegavaju da koriste specijalna sedišta za bezbednost svoje dece u saobraćaju iz kombinacije tri razloga. Prvi je da nije dovoljno sazrela svest o značaju zaštite dece u saobraćaju i velikom potencijalu sedišta za decu. Drugi problem je ekonomski a treći organizacijski. Roditelji bi trebalo da se organizuju u grupe u kojima bi se razmenjivala stara sedišta, navodi Lipovac i dodaje da su neosnovani navodi da deca negoduju kada ih roditelji stave u sedište jer im je neudobno ili iz nekog drugog razreda.
- Ako su roditelji dosledni u stavljanju deteta u sedište onda neće biti otpora od strane dece. Sutra će ta deca voditi računa o kulturi u saobraćaju i kao vozači činiće ga bezbednijim. Kada se deca naviknu na sedište oni neće ni prihvatati da se voze na drugi način, zaključuje profesor Lipovac.