Takođe, dobro je podsetiti se zašto je ponekad jeftinije zapravo skuplje i odakle ona čuvena poslovica:" Nisam dovoljno bogat da bih kupovao jeftine stvari".

Njen status koji je podelila sa ljudima na društvenim mrežama je napisan u šaljivom tonu, ali kako se kaže, u svakoj šali je pola zbilje.

- Ja sam si na more uvek išla od nemaj kude. Svi idu aj ću idem i ja. Idem a noge mi se vrćav, toj za mene golgota, ni umem da plivam, ni volim sunce. Ja kad vidim onej bele kuće bez krov na +50 smuči mi se. Jedino mi prijaju večernje šetnje a tam kude ja idem koda sam si u Leskovac, zdravo, zdravo samo se javljaš levo i desno i mandaš s glavu ko sudija na tenis.

K’d ste došli, k’d ci idete, izgorea si, pocrnea si, kude se banjate, ne li ste poneli malo poviš petližani da ni date, vidoste li pošto je leb u “lidl”, a mleko….kad od sobajle upekne zvezda ne znam kude da se devam, ko pod vršnjik jel klima treba da se plati, oč neč mora da ideš na plažu a tam pa treba da se plaćav suncobrani, aj ulegneš u vodu bajgim ce oladiš ono neznaš odokle te džvajzne neka lopta…. aj pa se vrneš na peškir te ti gi lukumadesi, pečeni klasje, kišobrani, manistra. Prođe d’n na živ zor.

Nakud stan se vučemo ko da idemo od kopanje, pa i od kopanje idešem po čila. U glavu mi vuca od sunce a tek treba paprika da se isprži da se večera pa da se ide u šetnju… ko da je toj moralno… Divim se na neke žene koje na more varu gra i punu paprike, ja ne mogu, preče ću gladna trpim, mene me vrućina potpuno parališe.

A kad pa shvatim da sam na more tek pola… leleee, ja patim i to najiskrenije. Zato se ne usuđujem da idem više na jevtina letovanja. Jel pristojno jel nikakvo. Trećo nema - pisala je ona uz jak leskovački naglasak, ali naravno u pitanju je umetnička sloboda i dar za pisanje ove žene.

Autor: