Svetski dan srca obeležava se danas, a Srbija ga je dočekala sa poražavajućom statistikom - svakoga sata u našoj zemlji od bolesti srca i krvnih sudova umre šest osoba.
Samo tokom prošle godine od kardiovaskularnih bolesti umrlo je 52.102 osobe i to 28.314 žena i 23.788 muškaraca, podaci du Instituta za javno zdravlje Batut.
- Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti u svetu, pa i u Srbiji gde 54 odsto ljudi umre zbog tog zdravstvenog problema - rekao je predsednik Udruženja za srčanu slabost prof.
Petar Seferović na simpozijumu "Rizična raskrsnica: dijabetes, koronarna bolest srca i srčana insuficijencija" koji se danas i sutra održava u Beogradu.
On je naglasio da su dve epidemije savremenog sveta dijabetes i kardiovaskularne bolesti često povezane, te da je šećerna bolest faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja.
- Kada govorimo o šećernoj bolesti moramo da razumemo da je to jedna od vrlo izraženih i možda najvećih epidemija savremenog sveta. Smatra se da u zemljama Istočne Evrope oko 60 odsto stanovništva koje ima više od 50 godina ima neku vrstu poremećaja šećera u krvi - pojasnio je Seferović.
Na simpoziju učestvuje više od 400 lekara - najpoznatijih domaćih, ali i evropskih endokrinologa i kardiologa.
Prof. Frančesko Kosentino iz Karolinske univerzitetske bolnice u Štokholmu kaže da je postignut veliki napredak u lečenju koronarne bolesti poslednjih 20 godina.
On je podsetio da je pre deset godina bila mnogo veća smrtnost od infarkta srca nego danas i da je napredak napravljen zahvaljujući ugradnji stentova i primeni trombolitičkih lekova.
Danas, kako je rekao, veliku smrtnost i dalje ima srčani zastoj i zaustavljanje rada srca. Upitan zbog čega je srčana slabost sve masovnija pojava on je objasnio da je stanovništvo u svim zemljama sve starije, a da se sa starošću povećava broj srčane slabosti.
- Imamo bolje lekove koji sprečavaju srčani udar ili infarkt te ljudi duže žive, ali srčana slabost nije nešto što može da se reši. Od srčanog udara čovek možda ne umre, ali zadržava srčanu slabost - pojasnio je on.
Sipozijum kardiologa i endokruinologa u Beogradu podržala fondacija "Menarini", a njen predsednik prof. Alesandro Kazini kaže da su odlučili da podrže skup jer poznaju rad prof. Seferovića, ali da su znatiželjni da vide šta ostali srpski lekari mogu da predstave na simpozijumu. On je naglasio da su njihovi simpozijumi besplatni za sve učesnike.
