U Srbiji je konačno došlo vreme kada više neće moći da se podmeće raznorazno smeće umesto kafe.
Uredba iz 2020, koja stupa na snagu ovog 1. juna, nalaže da na prednjoj strani pakovanja mora jasno biti naznačeno da li je procenat kafe veći ili manji od 50 odsto i šta je tačno sve dodato.
U Srbiji je konačno došlo vreme kada više neće moći da se podmeće raznorazno smeće umesto kafe.
Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, surogata kafe i srodnih proizvoda, usvojen u decembru 2020, počeće sa primenom od 1. juna, a prema njegovim odredbama, svi proizvođači kafe u Srbiji, odnosno prerađivači i distributeri, kojih ima 460 (tu spadaju i velike kompanije, ali i male pržionice), neće smeti da prodaju svoju robu pod nazivom kafa ukoliko u njoj ima makar i gram ječma, žira, graška, leblebije...
Foto: Pixabay.com
Ako je udeo pržene mlevene kafe u mešavini veći od 50 odsto, proizvod će nositi naziv "proizvod na bazi kafe s (na primer) ječmom".
Ako je udeo kafe manji od 50 odsto, takav proizvod će, recimo, morati imati naziv "proizvod na bazi ječma s kafom".
Ta informacija se mora nalaziti na prednjoj strani pakovanja!
Tržište Srbije u jednom trenutku bilo je preplavljeno švercovanom kafom, kao i onom plasiranom iz pojedinih pržionica, koja nije prolazila nikakvu bezbednosnu kontrolu, pa su građani umesto kafe vrlo često konzumirali pečene žitarice pune pesticida.
Sitni trgovci i male pržionice, u želji da dobiju na gramaži i zarade što više, u kafu su dodavali, pored ječma, pšenicu i raž, ali i životinjske fekalije, buđ i bubašvabe...
Foto: Pixabay.com
Šta je sve moglo da se nađe u kafi
- ječam - slad - soja - kukuruz - raž - smokva - rogač - šećerna repa - grašak - žir - grančice - mleveno drvo - zemlja - pesak - pesticidi - životinjske fekalije - buđ - bubašvabe
Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Sektora poljoprivrede u PKS, rekao je da je činjenica da do sada nismo znali šta je u mešavinama kafe koje pijemo!
- Sada ćemo znati šta pijemo, nismo znali šta je u mešavinama. Ako u pitanju bude napitak na bazi kafe s dodatkom, moraće to da piše na vidnom mestu na ambalaži, a ne negde pozadi sitnim slovima da moramo da čkiljimo da to pročitamo - kaže on i dodaje da pravilnik definiše i šta sve može da bude zamena za kafu, odnosno dodatak kafi - ječam, raž, pšenica, ječmeni slad i slad drugih žitarica, cikorijino korenje, rogač...
Foto: Pixabay.com
Država gubila godišnje milijardu dinara
Zbog šverca sirove kafe, koji je, kako je Kurir pisao, zauzimao više od 20 odsto srpskog tržišta, odnosno 5.000 tona kafe godišnje, država je svake godine gubila neverovatnih milijardu dinara. Jug Srbije inače bio je preplavljen kafom koja je švercovana iz Makedonije. - Pored toga što se zbog neplaćanja poreza pravi šteta državi, gubitke trpi i sam proizvođač, jer je ta kafa daleko jeftinija od legalne, na koju su plaćeni svi državni nameti - rekao je tada izvor upoznat sa stanjem na tržištu kafe.
Goran Papović, predsednik Nacionalnog saveta za zaštitu potrošača NOPS, kaže da ipak u ovome postoji jedna začkoljica.
Činjenica je da, iako taj pravilnik konačno stupa na snagu, a mi smo tražili još pre dve godine da ne može sve da se zove kafom ako ima određene dodatke, ipak postoje rezerve koje su proizvođači napravili i imaju pravo da ih prodaju sve dok ne potroše sve zalihe. A da su se ljudi žalili na kvalitet, potvrđuje i sam Papović.
- Ranije su ljudi imali pritužbe da im kafa miriše na sve osim na kafu, da je previše gorka, da ima drugačiji ukus, pa smo zato i inicirali zamenu pravilnika, da se zna šta je kafa, a šta napitak kafe s dodacima.
