Aleksandra Stijelja imala je tek nešto više od tri godine kada su joj u bombardovanju izbegličke kolone na Petrovačkoj cesti pred očima poginuli otac Mirko i deda Branko, dok joj je majka Vedrana preminula dvadesetak dana kasnije, posle porođaja.
Raname jednako bole i posle 27 godina, kaže Aleksandra i dodaje da je uvek verovala da će pravda napokon pronaći svoj put.
– Optužnica je veliki pomak posle toliko godina, iako ta činjenica meni neće mnogo toga promeniti i ja sam toga svesna. Međutim, verujem da će to umiriti sve one koji su ostali da žive sa bolom zbog stradanja svojih najmilijih, kao što smo ostali moj brat, sestra i ja. Treba biti na strani istine, a to znači da se sudi onima koji su naredili granatiranje kolone izbeglica, među kojima sam bila i ja kao trogodišnja devojčica – priča Aleksandra, koja danas sa suprugom Petrom živi u Nemačkoj.
Iako je bila veoma mala, tvrdi da se seća mnogih detalja.
Sećam se naših belih kola. Sećam se oca, koji mi vezuje pertle i da negde moramo da krenemo iz sela. Sa mamom, bratom i bakom bila sam u kamionu, a deda i tata su išli kolima. Kroz otvoreni deo cerade kamiona ja sam jasno videla avione. Rekla sam to mami, a baka je rekla da me mama skloni da ih ne gledam. U tom trenutku je i krenulo granatiranje
Sledeće što pamti je ogromna vriska žena i dece iz kolone.
– Kamion je stao i moja baka je vrištala užasno. Ona je u tom trenutku videla svog muža i sina, koji je ostao bez glave, u našem automobilu, koji je goreo, koji je direktno pogođen granatom. Naš auto sam videla i ja kako gori. Pogledala sam u brata, videla da mu ide krv iz ušiju. Pogledala sam u moju trudnu mamu, njoj je ruka kojom me je zagrlila bila u krvi. Sledeće čega se sećam smo brat Savo i ja u bolnici kako nas previjaju – izvlači Aleksandra iz sećanja svoje bolne momente.
Da njena nesreća bude veća, Aleksandrina majka Vedrana preminula je u bolnici u Novom Sadu nedugo pošto je rodila njenu sestru Tanju.
– Majci je prosto srce prepuklo za ocem. Rođak koji je bio u kontaktu sa mamom pred njen porođaj ispričao mi je mnogo kasnije da je ceo porođaj bio gotov za 15 minuta i da je sve bilo u redu. Pričajući sa njim, ona mu je rekla da će se poroditi, ali da njoj nema života bez njenog Mirka. Pala je u komu nedugo posle rođenja Tanje i preminula – tužno zaključuje Aleksandra.
