Sara Huremović je samohrana mama iz Podgorice koja ima bliznakinje. Ona je sa dvadeset godina saznala da će postati mama bliznakinja i devet meseci kasnije na svet su došle Irma i Ilda. Doktori su u toku trudnoće uveravali Saru da je sa njenim bebama sve u redu. Sada kao samohrana majka dve devojčice sa Daunovim sindromom, ova mama je uzor svima.

- Od kada su došle na svet, uglavnom sam bila sama sa njima. Moj bivši suprug je pretežno  bio na poslu.Svugde sam išla sama sa njima, jedinu podršku i pomoć sam imala od svojih roditelja, tako da mi ovo ne pada uopšte teško.

Kada su one napunile godinu dana, počela sam da radim.Ja i moj bivši suprug smo se  mimoilazili, a što se tiče finansija, doprinosila sam isto koliko i sada. Uvek borba, rad i trud.

Da ponovo ostanete u drugom stanju, da li biste uradili nešto drugačije?

- Posle Ilde i Irme sam imala još dve trudnoće u poslednjih pet godina, ali nažalost nisam uspela da ih održim jer nisam to shvatila preozbiljno, nisam  imala ni vremena za mirovanje. Kada bih opet imala priliku da ostanem u drugom stanju, potrudila bih se da što više mirujem a što se tiče doktora ne bih menjala ništa jer smatram da je sve to Božja volja i da se sve dešava sa razlogom.

Kako ste se osećali kada su vam lekari saopštili da vaše ćerke imaju Daunov sindrom?

- Da devojčice imaju Daunov sindrom prihvatila sam jako teško jer nisam znala šta uopšte znači Daunov sindrom.Nisam se ranije susretala sa time ili ipak jesam ali nisam primećivala. Samom osećaju je dosta doprineo genetičar koji me je dočekao sa rečima da sam na svet donela dve devojčice ometene u razvoju , koje će slabije hodati, neće moći same da se hrane, niti da obavljaju najosnovnije potrebe kao sva ostala deca.

Po čemu su vaše ćerke posebne?

- One su posebne po  njihovim kosim okicama, najslađim osmehom koji kupi za tren. One odišu ogromnom ljubavlju, nesebičnosti, neiskvarenošću, one su anđeli koji hodaju na zemlji. One su neko ko se jako brzo zavoli.

Koji je vaš savet za mlade mame, samohrane roditelje i roditelje koji imaju decu sa Daunovim sindromom?

- Moj savet za mlade mame je da budu nasmejane  i srećne, ma koliko je to danas teško. Živimo u 21. veku, gde je svet jako neskroman, gde su bitnije materijalne stvari od samih ljudskih vrednosti. Savet za samohrane roditelje je da je bilo suđeno da budete skupa , bili biste, jer svi težimo ka skromnoj porodici. Ali naprosto, nekad je bolje dobar razvod nego lažni brak. Budite srećni, trudite se, jer svakom dodje njegovih pet minuta.

Savet za roditelje koji imaju decu sa Daunovim sindromom. Vi , moja družino, znate tačno o čemu vam pričam. Budite ponosni na ono što imate, jer je svako dete dar od Boga , ma kakvo god ono bilo. A za roditelje koji su napustili decu sa Daunovim sindromom, ostavili ih u ustanovama, poručujem: "Kako mirno spavate?". Mnogo toga  dobrog ste propustili, mnogo ljubavi, nežnosti i snage.

Kako uspevate da sve konce držite u svojim rukama?

- Život sam shvatila preozbiljno jer nije bajka. Život je pustolovina  i znam da će se jednog dana dobrota, ljubaznost, nesebičnost, požrtvovanost na kraju isplatiti.

Kako izgleda vaš radni dan?

- Ustajem u 6 ujutru , spremam se, spremam decu za školu, počinjemo od škole "Prvi jun" gde devojčice imaju četiri časa radne terapije, defektologa i logopeda i tu boravimo do 9 časova. Nakon toga idu u OŠ Pavle Rovinski do 11 časova, nakon toga kući spremam ručak. Već u 12.30 nam je balet do 13.30 časova. Posle časa baleta, ručamo. U 16 sati vodim ih kod defektologa i logopeda u Prvom Udruženju dece i omladine ometene u razvoju, u kome sam PR i član Upravnog odbora. Nakon toga, dolazimo kući, ostavljam ih sa personalnim asistentom, Tijanom koja je jako požrtvovana, koja radi sa njima još dodatna četiri sata dok ja radim u butiku koji sam skoro otvorila. Za butik sam podigla kredit da bih započela posao jer nam je bilo neophodno. Za njih jako puno treba iako mi roditelji dosta pomažu, to nije dovoljno u ovoj današnjici gde je život jako skup.

Šta za vas znači pojam sreće?

- To je nešto za šta svako živo biće na planeti vapi. U današnjem životu, mnogi smatraju srećom materijalne stvari koje su prolazne a sa njima i sreća.

J. Vučić