Nije srpski imati ljubavnicu, to je među nas došlo s Turcima, srpski je ne stideti se voleti samo jednu ženu, kao car Dušan.

Nije srpski ni razvoditi se, to nam je stiglo s Mlečanima, srpski je boriti se.

Banović Strahinja nije dobio ulicu u Beogradu kao turski glavosječa već kao prvi Srbin koji je oprostio prevaru. Ljubav u njegovom srcu je pobedila ne samo bes i razočarenje nego i okolinu i njihovi stigmu.

Nije srpski ni tući ženu, to je u ove krajeve došlo sa seldžucima, srpski je kad ženu voliš kao Boga, i posvetiš joj fresku. Neki maharadža u Indiji podigao je Tadž Mahal na grobu “omiljene žene”… a srpski vlastelini su jedinim ženama posvećivali cele gradove (Beograd, Smederevo, Ser…).

Nije srpski škrtariti prema ženi, to smo usvojili od Jevreja i Cincara, pre toga Srbi su znali za puteve jorgovana i ruža.

Na kraju, kad se podvuče crta, ljubav od vas traži da budete hrabri, jer ljubav ne trpi kukavičluk, on sitničari i guši.

Kako reče otac Jovan lovnički: "Ako si je već odabrao, budi joj dobar! Samim tim što je žena, nije joj lako!"

Autor: