Da Kika nije jedina žrtva sajber-nasilja, pokazuju i podaci Unicefa da je svaki peti učenik uzrasta od 13 do 14 godina, odnosno svaki četvrti učenik uzrasta od 15 do 17 godina u Srbiji za godinu dana doživeo preko mobilnog telefona, interneta, računara ili tableta digitalno vršnjačko nasilje.

Oblici digitalnog nasilja

- primanje ružnih i uvredljivih poruka

- vređanje

- ismevanje

- širenje glasina

- dobijanje pretnji na internetu

- izostavljanje i isključivanje iz grupa ili aktivnosti na internetu

- hakovanje profila

Posledice sajber-nasilja

- Mentalne: osećaj uznemirenosti, neprijatnosti, neadekvatnosti, ljutnje

- Emocionalne: osećaj srama ili gubitak interesovanja za stvari u kojima je osoba pre uživala

- Fizičke: umor, gubitak sna, bolovi u stomaku ili glavobolja

- Samoubistvo

Kako da se zaštitiš?

- Blokiraj

- Prijavi

- Potraži pomoć od osobe kojoj veruješ (roditelja, nastavnika, psihologa)

Najčešći oblici digitalnog nasilja su, kako se navodi u istraživanju „Deca Evrope na internetu”, primanje ružnih i uvredljivih poruka, ismevanje i širenje glasina, dobijanje pretnji na internetu, izostavljanje i isključivanje iz grupe na društvenim mrežama ili hakovanje profila. Istraživanje Unicefa pokazuje i da je svaki treći učenik u isto vreme i trpeo i vršio digitalno nasilje, kao i da je poslednjih godina nasilje na internetu učestalije nego uživo.

Kristinin poznanik i bivši jutjuber Filip Milenkov rekao je da se Kika nikad nije žalila na sajber-torturu.

Mi jutjuberi smo navikli, zna se šta vas čeka, ne postoji niko ko ima samo pozitivne komentare. Ja se nisam pronašao u tome i istupio sam. Neću da grešim dušu jer ne znam kako je Kiki bilo, ali virtuelni svet je veoma surovo mesto zato što je svima sve dozvoljeno. Kad oseti tu tzv. moć, koju zapravo nema, čovek postane nešto drugo, pogotovo dete koje ne zna ništa.

Posledica pandemije

Podaci Uneska pokazuju da je od izbijanja pandemije koronavirusa digitalno vršnjačko nasilje u porastu usled smanjenih ličnih kontakata i veće usmerenosti dece na internet.

Psiholog Ivana Perić iz Autonomnog ženskog centra šokirana je saznanjima na šta su sve mladi spremni samo da napakoste poznatim vršnjacima iz sveta modernih tehnologija.

Posle Kikine smrti mnoge poznate ličnosti na društvenim mrežama pišu da su zbog izloženosti sajber-nasilju pali u depresiju te su tražili pomoć lekara. Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti pri ovom institutu psihijatar dr Ivica Mladenović kaže da pacijenti koji dolaze u tu ustanovu ne kažu direktno da su žrtve nekog vida nasilja, već da lekari neposrednim putem to otkriju:

- Kada utvrdimo da se radi o ovom vidu nasilja ili da su, recimo, pacijenti zavisnici od interneta, slučaj upućujemo našem timu stručnjaka, koji dobija zadatak da obavesti policiju o svemu. Sajber-nasilje uzima sve veći mah kod mladih ljudi u poslednje vreme i posledice će biti još veće nego što su sada.

- Sajber-nasilje je iz dana u dan sve zastupljenije i ima iste faze kao i drugi oblici nasilja. Iako se odvija u virtuelnom svetu i nije vidljivo, ono ostavlja ozbiljne posledice na žrtvu. Prvo počne s blagim uvredama u komentarima ispod postova ili u inboksu. Te uvrede polaze od onih „ružna si”, pa do, recimo, „Spremna za Plavi most” aludirajući na prostituciju, što je takođe vid nasilja - rekla je Perićeva za Kurir i dodala:

- U drugoj fazi kreću žešće pretnje koje traju non-stop. Jutjuberi, influenseri i druge ličnosti imaju ogroman broj pratilaca, čak i preko milion ljudi koji vidi i šeruje te uvrede. Često se udružuju u armije kada obožavaoci jedne takve ličnosti napadaju i hejtuju drugu ličnost, koja postaje njihova žrtva. U godinama kada je osoba mlada i ranjiva, i zakorači u taj imaginarni svet, često ne može da podnese pritisak tih nepoznatih ljudi koji iz čiste zlobe napadaju i maltretiraju žrtvu.

Psiholog Snežana Repac smatra da je sajber-prostor crna rupa u realnom sistemu gde ulaze lični demoni za koje ne postoji adekvatna kazna.

- Komentare koje neko upućuje na internetu sigurno se ne bi usudio da ih kaže nekome u lice. Ljudi u tom svetu počinju da žive van granica svog ega, u tom prostoru dele intimu i ponašaju se opušteno jer znaju da tamo nema nikakvog kodeksa ponašanja i zakona, kao ni sankcija. Moć interneta je ogromna i samim tim je nemoguće sakriti se od hejtera - ocenila je Repac za Kurir i dodala:

Žrtva može da blokira neki profil, ali osoba koja se krije iza tog profila će nastaviti maltretiranje s nekog drugog, nepoznatog profila. To je najveći problem društvenih mreža - milion raznih profila, a ne znaš ko se krije iza toga, pa trpiš nasilje.

Ona kaže i da u tom svetu niko nije zaštićen, sve je dozvoljeno, te i da je to mesto otvoreno za borbu koja nije prsa u prsa i u kojoj je neprijatelj nevidljiv.

- Te javne ličnosti, influenseri, osuđeni su na robiju pored računara zarad para, što dovodi do iscrpljenja organizma. Imaju gubitak sna, što izaziva suicidne ideje, napad na samog sebe, odaju se alkoholu i drogi kako bi se izborili sa tim. Skupo plaćaju cenu svoje slave!