Posmrtne ostatke svojih roditelja, Danice (71) i Teodora Samardžije (76), Nada Bodiroga pokušava da pronađe već 22 godine. Život su izgubili u zločinačkoj akciji "Oluji", kad su živi zapaljeni na kućnom pragu, u selu Slavsko Polje, na Kordunu.

Nju je rat zatekao u Inđiji, dok su njeni roditelji ostali u Slavskom polju. Iako spakovani i spremni za dolazak kod ćerke, odustali su u poslednjem trenutku, poverovavši proglasu Franje Tuđmana da su bezbedni i da nema potrebe za odlaskom.

Kad je čula da je pao Knin nije mogla da veruje. Kolone su prolazile pored njenog sela. Ljudi su stizali do Inđije, a neki iz Krajine nisu ni znali šta se dešava. Telefonske veze su bile prekinute, a Nada nije znala šta je sa njenim roditeljima. Na sve načine Nada je pokušavala da sazna šta se dešava sa njima.

Pročitajte još: Hrvatska slavi veliki zločin i etničko čišćenje, a Srbija se seća i tuguje!

- Sve do 6. avgusta nisam znala šta se događa, dok me nije zvao telefonom iz Italije izvesni Marko i rekao: "Tvoji roditelji su živi, nisu ušli u kolonu". Rekao mi je da će njegova sestra otići po njihove roditelje i usput pokupiti i njene. Više mi se nikad nije javio i od tada do danas traje potraga za njima - priča Nada Bodiroga.

- Pre nekoliko godina, nadležni za nestale u Hrvatskoj ponudili su mi da sahranim delove skeleta za koje su tvrdili da ih zbog oštećenja nije moguće analizirati. Odbila sam, a kasnije se ispostavilo da su ti ostaci nisu ljudskog porekla - kaže ona i nastavlja: - Stalno me muči pitanje da li ću ispuniti obećanje dato samoj sebi i dostojno sahraniti moje roditelje - kaže Nada i dodaje da je svih ovih godina, kada zatvori oči, prati njihov glas kako je dozivaju u pomoć.

Pročitajte još: LINTA: Sramotne izjave hrvatskih funkcionera o "Oluji"

Ona objašnjava kako se agonija nastavila. Pozivali su je iz Haga, gde je slučaj dospeo. U izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Hrvatskoj dokumentovano je da su živi spaljeni zajedno sa kućom u kojoj su živeli. Onda su počela podmetanja. U jednom od izveštaja lokalne policije pojavilo se navodno svedočenje da su se uoči ulaska hrvatske vojske u selo čuli pucnji iz pravca njihove kuće.

Priseća se Nada potresnog trenutka kada je prvi put nakon rata otišla u Slavonski brod i videla svoju porodičnu kuću.

- Htela sam da raskrčim krš i šut i nađem nešto za uspomenu. Sve je nestalo i albumi, i slike i moje detinjstvo i sve najlepše - jecala je Nada kroz suze.

- U jednom trenutku, prilikom rasklanjanja krša oko porodične kuće, kada sam uspela da dođem do mesta gde je bio bunar, nagazila sam na nešto, mislila sam da je kamen. Videla sam da je to bila mokasina moje majke, koje je dobila na poklon od mene. Kožna cipela je sada jedina uspomena na moju majku i moje Samardžije - tužno se priseća Nada.