Karan se osvrnuo na obeležavanje, proslavu Oluje u Hrvatskoj, rekavši da je to situacija na koju se Srbi ne mogu navići, bez obzira koliko dugo traje, ali i da je sramno hrvatsko divljanje zbog te njihove proslave.

-Naši ovi tužni skupovi su u vezi sa pokušajem da skrenemo pažnju svetske javnosti na srpske žrtve - rekao je Karan.

Karan je akcenat stavio na nešto o čemu se malo govori i o čemu se malo zna, a to je, kako je rekao, kako je došlo do Oluje i kako se desilo da srpski korpus bude toliko iznenađen da nisu mogli da izdrže okršaj i borbu, nego su morali pod jakom oružanom silom da se povuku u Srbiju.

-Oluja je dugo pripremana. U tu operaciju prste ima umešana međunarodna zajednica, pšre svega SAD kao najveća svetska sila. Kako se to desilo? Hrvatska vojska u to vreme nije bila u stanju da sama ostvari cilj, koji je bio cilj ne samo Hrvatske već i zapada u celini. želeli su da Hrvatska ovlada celokupnom teritoroijom Hrvatske. Zato su Amerikanci, zapad, NATO morali da se direktno umešaju, ali na perfidan i jedan skriven način - istakao je Karan.

Prema Karanovim rečima, kompletni štabovi hrvatske vojske meseci ma pre toga bili su u Americi na specijalnoj obuci.

-Znamo da u komandovanju, onaj koji nešto zna o komandovanju, zna da je najveći problem koordinacija i sadejstvo. To su uvežbavali od onih vojskih koje su to odavno apsolvirale. Kompletne jedinice Hrvatske su pripremane na skrovitim mestima u Hrvatskoj, uvežbavani na otocima, i na drugim mestima. Polako i u tišini su dovođeni na prvu borbenu liniju prema Republici Srpskoj Krajini. Zašto je doživljeno toliko iznenađenje? Zato što pre svakog velikog napada, a to znaju velike vojske, plan operacije nije radio hrvatski vojni vrh, već američki. Zato se i zove Oluja, kao Pustinjska oluja. To su radili američki generali i oficiri. Kompletna priprema je bila da se izvrši strategisko maskiranje pravih namera. Operativno maskiranje vršila je kompletna međunarodna zajednica, zloupotrebljene su institucije Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih faktora - ističe Karan i dodaje:

-Govorilo se da mir nema alternativu i da jedino mirno rešenje dolazi u obzir, tako da je kompletan vrh RSK uspavan tim "dobrim namerama". Predstojalo je već potpisivanje dokumenata i kraj svega. Zatim, oružje je bilo u skladištima pod duplim ključem i pod kontrolom međunarodnih institucija. Plavi šlemovi su bili tamo i to su bile zaštićene zone UN. Međutim ta međunarodna zajednica omogućila je da Hrvatska vojska napadne zaštićene zone Ujedinjenih nacija bez da se plaše odgovornosti.