Delovi Evrope, kao i Severna Amerika su devastirani, tačno u trenucima kada je objavljeno veliko istraživanje Međuvladinog poverenstva za klimatske promene.

Naučni izveštaj Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (IPCC), predstavljen u ponedeljak, kaže da se svet brzo zagrejao do prosečne temperature 1.1 stepen Celzijusa više od predindustrijskog nivoa, a sada napreduje prema 1.5 stepeni, što je kritični prag za koji su se svetski čelnici složili da se ne sme prijeći kako bi se izbegle sve lošije posledice.

- Zaključak je da nam preostaje nula godina da izbegnemo opasne klimatske promene, jer one su već ovde - rekao je za CNN Majkl E. Man, vodeći autor izveštaja IPCC-ja za 2001. godinu.

Za razliku od prethodnih procena, izveštaj zaključuje da je nedvosmisleno da su ljudi pruzrokovali klimatsku krizu i potvrđuje da su se već dogodile rasprostranjene i nagle promene, od kojih su neke i nepovratne.

Naučnici su predvideli pet scenarija za budućnost Zemlje - u slučaju zagrevanja prosečne temperatura za 1.5, 2, 3 i 4.4 Celzijusa. Čak i prema najoptimističnijem scenariju IPCC-ja, prema kojem svetske emisije danas počinju naglo padati i svode se na neto nulu do 2050. godine, globalna temperatura ipak će dosegnuti prag od 1.5 stepeni pje nego što počne padati.

"Crveno upozorenje za čovečanstvo"

U saopštenju za javnost prvi čovek UN Antonio Gutereš nazvao je izveštaj "crvenim upozorenjem za čovečanstvo", a napomenuo je i da je prag od 1.5 stepeni opasno blizu.

- Jedini način da sprečimo prekoračenje ovog praga je hitno pojačavanje naših napora i prihvatanje najambicioznijeg puta - rekao je Gutereš.

Izveštaj IPCC-ja pojavilo se samo tri meseca pre međunarodnih pregovora o klimatskim promenama pod vođstvom UN-a, tokom kojih se očekuje da će globalni čelnici osnažiti svoje obveze smanjenja emisije štetnih gasova. Iako su neke zemlje obećale strožije rezove nakon Pariskog sporazuma 2015. godine, mnoge su propustile rokove za to, a i dalje postoji značajna razlika između onoga što čelnici obećavaju i onoga što je potrebno do 2030. godine.

- Iz naučne perspektive, svaki stepen, svaki deo stepena, bitni su u smislu ograničavanja posledica klimatskih promena. Dakle, što god zemlje odredile kao cilj, postoje prednosti i posledice u odabiru tih granica - rekao je za CNN Ko Beret, bivši potpredsednik IPCC-ja.

Dejv Rej, direktor Edinburškog instituta za klimatske promene, rekao je da svetski zvaničnici moraju imati u vidu zaključke ovog izveštaja i da moraju da poduzmu hitne mere. "Ovo nije samo još jedno naučno otkriće ili izveštaj. Ovo je pakao, nevolja i propast", istakao je on.

Majkl Birn, klimatski naučnik sa Univerziteta Oksford kaže da se ovaj izveštaj razlikuje po tome što učinci globalnog zagravanja više nisu u dalekoj budućnosti ni u dalekim delovima sveta. "Znali smo šta sledi i sada je to ovde", dodao je.

Globalno gledajući, suše koje su se mogle dogoditi samo jednom u 10-ak godina sada se događaju 70 posto češće, pokazuje izveštaj. Primer je situacija u SAD, na zapadu Amerike, gde su zabeležene istorijske suše, koje su isušile rezervoare i izazvale nestašicu vode. Usred suše, koja ne popušta, i rekordnih vrućina zabeleženi su i istorijski požari. Šest od 10 najvećih požara u Kaliforniji dogodilo se 2020. ili 2021. godine.

Sa svakim delićem porasta temperature učinci se pogoršavaju. Čak i ako se ograniči zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusovih, za koje je, prema Pariskom sporazumu, utvrđeno da je idealno za sprečavanje najgorih posledica, ekstremni vremenski uslovi koje je svet doživeo ovog leta postaće sve ozbiljniji i učestaliji. Zagrevanje iznad 1.5 stepeni, kažu naučnici, dovelo bi do toga da klimatski sistem izgleda neprepoznatljivo.

Autor: