Mali je podsetio da je u junu suficit iznosio 25 milijardi dinara, što je skoro 200 miliona evra, dok se ovog meseca očekuje oko 300 miliona evra.

"Mnogo nam je bolji rezultat, neuporedivo jača ekonomija nego što smo i mi predvideli početkom godine, kada smo planirali treći paket pomoći", rekao je Mali, a saopšteno iz Ministarstva.

On je objasnio da je taj rezultat posledica i dva paketa pomoći od prošle godine, u okviru kojih su isplaćivane minimalne zarade, stotinu evra svim punoletnim građanima, dodatnih 4.000 dinara penzionerima, 10.000 dinara zdravstvenim radnicima...

"Ove godine smo isplatili tri puta po 50 odsto minimalne zarade, pre dva dana smo po četvrti put isplatili autoprevoznike. Svakome od njih je isplaćeno 600 evra po autobusu. Smatrali smo da je sektorska pomoć važna. Naredne nedelje isplatićemo pomoć i samostalnim radnicima u kulturi, a 16. avgusta još jednu punu minimalnu zaradu za zaposlene u turizmu i ugostiteljstvu. Sve što smo obećali, ispunjavamo u dan i u dinar", naglasio je Mali.

Naveo je da će svim punoletnim građanima dodatnih 30 evra biti isplaćeno u novembru, a da za tu vrstu pomoći ne treba ponovo da se prijavljuju.

"Oni koji su se prijavili za prvih 30 evra u maju, automatski će dobiti još jednu uplatu u novembru. Osim 30+30 evra, naš plan je da uplatimo dodatnih 50 evra za naše najstarije sugrađane. Za tu pomoć ne treba da se prijavljuju, jer će ona biti uplaćena kao i do sada, automatski. Uplata se može očekivati u septembru", rekao je Mali.

On je naglasio i da je odlučeno da svi punoletni građani dobiju dodatnih 20 evra u decembru ove godine.

"Polovinom novembra biće otvorene prijave preko Uprave za trezor i kol-centra. Princip prijave ostaće nepromenjen, kao i do sada, jednostavan i efikasan. Daćemo mogućnost da novac dobiju i oni koji se nisu prijavili za 30+30 evra, ali i oni koji su u međuvremenu postali punoletni", naveo je on.

Mali je rekao da država želi da i građani osete odlične rezultate koji se postižu.

"Očekivali smo rast od šest odsto na kraju ove godine. U prvom kvartalu imali smo rast od 1,7 odsto, a za drugi kvartal tek očekujemo rezultate. Mislim da nećemo ići ispod 12 odsto i da će rast do kraja godine biti veći od šest procenata", rekao je ministar.

Objasnio je da su to rezultati koji se dele sa građanima, pre svega zbog optimizma, koji ih podstiče da troše novac.

Kaže da je od izuzetnog značaja da se novac u trgovini obrće, da trgovina raste, da se nastavlja proizvodnja.

"Važno je da se raspoloživi dohodak, novac koji građani imaju, ne smanjuje. U nekim razvijenijim ekonomijama to je upravo bila posledica virusa korona. Naime, ljudi su počeli više da štede, da manje troše i to je usporilo privrednu aktivnost", rekao je ministar finansija.

Ocenio je da je drugi razlog sam novac, i podsetio da je 2020. godine, uprkos pandemiji, Srbija imala veću naplatu PDV-a za skoro 30 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Ministar se osvrnuo i na stanje javnog duga i naglasio da je u ovom trenutku udeo u BDP-u 56,2 odsto, što je daleko ispod propisanih 60 procenata, koliko je predviđeno Mastriškim sporazumom.

Mali je podsetio da je, i pored nikada veće krize, 2021. godina započeta za uvećanom minimalnom zaradom za 6,6 odsto, uvećanim penzijama za 5,9 procenata i većim zaradama u javnom sektoru za 5 procenata.

Govoreći o povećanju minimalne cene rada, ministar je podsetio da je 2012. godine ona bila oko 15.700 dinara, a da je ove godine prešla 32.000 dinara.

Napomenuo je da Srbija danas pobeđuje u onome u čemu nikada nije pobeđivala, a to je ekonomija.

"Svaka čast našim sportistima, ali sada smo šampioni i kada je ekonomija u pitanju. Ipak, tu smo da podržimo naš sport, posebno učesnike Olimpijskih igara. Predsednik Vučić je želeo da ih dodatno motiviše, pa smo uvećali fond za osvojene medalje. Predviđeno je 70.000 evra za zlato, a bilo je 45.000 evra. Prvim osvajačima medalje novac je već uplaćen, dok se ranije na nagrade čekalo godinu, dve dana", rekao je Mali.

Dodao je da se uprkos pandemiji izdvaja dosta novca za podršku sportu.

Kada je reč o planiranim izdvajanjima za novorođenu decu od 5.000 evra, Mali je rekao da je to neophodnost i prioritet države.

"U septembru ćemo izaći sa paketom, koji nije vezan samo za prvu bebu, već obuhvata smanjenje određenih administrativnih prepreka, kao i otvaranje mogućnosti za veštačku oplodnju što većem broju žena, planira se povećanje određenih naknada. Imamo konkretne mere u planu da podržimo politiku koja se odnosi na veći broj dece, ali važna je i stabilna ekonomija", rekao je Mali.

Ministar se osvrnuo i na "Otvoreni Balkan", koji omogućava brži protok robe, usluga, radne snage i istakao da je to ono što podstiče rast u regionu.

"Podsetiću da je Srbija prošle godine privukla 2,9 milijardi evra stranih direktni investicija, a Crna Gora, Severna Makedonija, BiH, Albanija zajedno 1,7 milijardi. Kada pogledate stope rasta, jasno je da je Srbija dominantna ekonomija na Zapadnom Balkanu", naveo je Mali.

Kada je CEFTA u pitanju, odnosno trgovina u regionu, Mali kaže da za prvih pet meseci Srbija ima suficit od 954 miliona evra.

"Mi više izvozimo nego što uvozimo. Što je veće tržište, odnosno bez ograničenja, to dominantna ekonomija poput naše ima najviše koristi. Ali i drugi će imati interes. Kao veliko tržište bez ograničenja, vi ste interesantniji jer se atraktivnost investicija povećava, nego kada ste sami i izolovani", zaključio je Mali.