Kovid bolnica u Kruševcu. Posle pola godine evo nas opet tu. Svega 34 pacijenta. Neko bi rekao labudova pesma spram marta, kad su sobe bile krcate. Ali, ovde se i dalje vode teške bitke za život, korona i dalje ubija, obara u postelju i strao i mlado.

Na ulazu u pakao crvene zone ikonice izlepljene po kutiji za hidrant. Da ih i Bog malo pogleda...

Intezivna. Oko kreveta krupnijeg čoveka, ne previše starog, svi se sjatili. Sedi, uspeva da mahne rukom, znojav, teškog daha. Na nosu i oko ušiju gaze, tesno pripijena velika maska napravila rane. To je NIV (neinvazivna mehanička ventilacija). Onaj respirator "nabaždaren" da te još čini svesnim. Monitor "očitava" saturaciju - svega 71. Sledi intubiranje, nema druge. Poslednji pokušaj da se spasi život. Za koji minut već leži, uspavan, dok mu cev respiratora stavljaju u usta. Strašno i teško gledati.

Desno, žena sličnih godina već intubirana. Drugi krevet levo, dečko od 36 godina. Iz jednog mesta s juga Srbije. Ne voli da se slika. Spreman da ide kući posle agonije u dva čina i 35 dana. Mršav, izgubio je petnaestak kilograma, jedva da može da stoji na nogama. Ali glava je na ramenima. I to je najvažnije.

- Od 15 nas na poslu, sedam nas se zarazilo u cugu. Pola kolektiva. Doneo jedan iz kafića. Nisam vakcinisan, ni na pamet mi nije palo da mi korona može nešto. A onda me je udarila najstrašnije - 18 dana sam ovde ležao, obostrana upala pluća. Izvučem se, odem kući, a posle četiri dana krene proliv, temperatura, pluća se opet kvare... opet Kruševac. I evo, nakon 17 dana u drugom ležanju idem kući - priča, pa dodaje:

- Zarazio sam i majku, ali ona vakcinisana, imala malo temperature i prošla kao s prehadom. Sad ću i ja da se pelcujem, očigledno je trebalo da dobijem tešku lekciju, pa da shvatim da je vakcina važna.

Anesteziolog dr Vladan Cvetanović, direktor kovid bolnice veli da se opet nešto loše dešava, iako su brojke još male.

- Pre 15 dana imali smo samo 17 pacijenta, što je najmanje od kada smo otvoreni minulog decembra. Sada ih je već duplo više. Ali opet imamo i mladih i čitavih porodica. Za 13 dana ovde su preminuli otac, majka i sin. Roditelji su imali preko 70 godina, otac blizu 80, stariji i s pridruženim oboljenjima, vakcinisani što samo potvrđuje da će nam za određene grupe naših najvulnerabilnijih građana biti neophodna i treća doza vakcine. Sin je imao svega 52 godine, ali nije bio vakcinisan, a plus je bio gojazan, a gojaznost je dokazano veliki fakor rizika u kovidu - priča dr Cvetanović.

Mnogi se i dalje ponašaju, s čuđenjem nastavlja doktor, kao da korona ne postoji:

- U zemljama gde je delta soj dominantan brojni pacijenti imaju između 20 i 40 godina. I iako su mladi i bez pridruženih bolesti, završavaju na intenzivnim negama. Neće da shvate da vakcinisanjem štite sebe, ali i druge, posebno starije čiji imunitet je mnogo lošiji od njihovog, a često imaju i komorbiditete. Razgovor telefonom upravo završava Anđelka Rajić (62) iz okoline Paraćina. Deseti dan joj je u Kruševcu.

- Od povraćanja i kašljanja pukao mi je hematom, imala sam i krvarenje. Hitno sam smeštena ovde. Sad je sve mnogo lakše, a bilo je baš, baš teško. Ali, borila sam se i bodrila. Želja za životom puno učini - kroz osmeh kaže Anđeka, koja nije htela vakcinu, a i posle svega se dvoumi.

U sobi pored baka, s maskom na licu, spava. Uzdisaji i izdisaji stomak i grudni koš visoko dižu i duboko spuštaju. Neki žal me obuzme - da li će pobediti?

Zazvoni joj telefon, prodorno.

- Ko je, ko je - skoči hitro baka.

Ipak, nije tako loše...

Na poluintenzivnoj lakše se diše. Na kisoniku je simpatični debeljuca od pedeset i neke. Izvukao se, sedi i sad zbija šale.

- Što bih se pa sad vakcinisao?! Pretekoh, a videh ovde i pelcovaih, pa mi na isto dođe. Ionako nas zaprašuju iz vazduha, dok praše komarce - smeje se.

- A kako nas zaprašuju zimi, kad nema komaraca - dobaci besni paijent, kome nije do sprdnje.

Tu je i deka Veselin Nešić iz Ćuprije. Osamdeset prva mu je godina. Jeste vakcinisan, ali u devetoj deceniji s kovidom je ipak prošao relativno lako upravo zahvaljući vakcini.

- Dobro sam, deco, dobro. Hvala ovoj omladini što me ovako gleda. Do neba im hvala - maše nam deka.

Na kaseti pred krevetom čoveka-senke tri jabuke. Crvene, pune, jedre... "Odskaču" u ovom grotlu.

A tek nam se sprema i iza brda valja. Pripremaju deo bolnice koji ne koriste od kad se smirio treći talas, zalihe lekova su debelo pojačane...

- Jedina samo kovid bolnica za ceo jug Srbije i tako mora da ostane, da bi ostale lečile nonkovid pacijente, koji već mnogo trpe za ovih skoro godinu i po dana. Zato moramo biti spremni za novi talas. Molim mlade da nam pomognu - da se vakcinišu. Oni su ključ za uspešnu borbu - kaže Cvetanović. Pod skafanderom je neizdrživo. Gola voda. U mozak udara, i žeđ, i vrućina i ova teška muka pred očima. Ispraća nas pištanja monitora... A crvene jabuke ne izbijaju iz gave...