U poslednjih 12 meseci kreirao je i razvio brojne projekte među kojima su Pinkov istraživački i razvojni centar, Flying car, Turbo mlaznice, Apolon, Artemida, televizijske kanale Red i Vesti, ali je i unapredio Air Pink i ekološki profilisao Globaltel - njegovu mobilnu telefoniju.

Njegov intervju za Pink televiziju prenosimo u celosti:

Kada se pobroje svi ovi projekti - čini se da razgovaram sa 10 različitih ličnosti, a ne sa jednom.

- Zamislite kako je meni u sopstvenoj glavi sa njih desetoro. Kada malo bolje razmislim, ako bih svoj život definisao nekakvih televizijskim, filmskim ili pozorišnim žargonom, to bi definitivno bila jedna solidna predstava pristojno izmešanih žanrova i to na veoma čudan način. Našla bi se tu i uzvišenost opere i strast starogrčke komedije, Šekspirova dovitljivost i naravno meni posebno drag žanr razdraganost jednog muzičkog pozorišta, rekao bih bulevarskog. Tako da u sinergiji tih različitih žanrova, sinergiji različitih kategorija, sigurno obezbeđuje faktor visoke multiplikacije kada je uspeh u pitanju. U tom smislu, projekti se podupiru međusobno. Ono što je najvažnije, jeste da se svi projekti mogu smestiti u tri, meni bliske kategorije. Sve tri su kategorije koje ja volim, a to su, pre svega muzika, pod dva mediji i komunikacije, i kao treće to su letenje i gedžeti. U te tri kategorije možete svrstati sve projekte, ma koliko da ih ima.

Protekla godina je bila izazovna, u njoj ste pokrenuli većinu pomenutih projekata, ali nju je obeležila pandemija koronavirusa. Mi kao Pink i Vi lično bili smo angažovani tokom pandemije. Jedan od Vaših prvih patenata tokom pandemije bile su ultraljubičaste cevi i lampe i čitav sistem zaštite zgrade i zaposlenih na televiziji Pink. Kako ste zapravo došli na takvu ideju?

- Na samom početku korone činilo mi se da svi imamo viška vremena, da se zapravo pojavilo neko vreme koje ranije nismo imali. Pokušali smo da to upotrebimo na najbolji mogući način, da budemo humani, solidarni i da damo naš skromni doprinos. Imali smo tu sreću da smo otkupili neku proizvodnju vizira za zaštitu od kovida, tako da smo u našem konvoju solidarnosti obišli pedesetak centara, što kovid, što drugih zdravstvenih institucija. Delili smo ih pre svega zdravstvenim radnicima koji su u to vreme bili najugroženiji. Što se tiče UV rotacione lampe i komora, to nije nikakav patent, ništa mi nismo posebno smislili, to je prisutno u svakoj hirurškoj sali i služi za sterilizaciju. Mi smo to samo malo preradili i prilagodili onim talasnim dužinama za koje smo bili sigurni da će uništiti kovid. To smo instalirali po celoj zgradi i u tom prvom talasu niko sa Pinka nije bio inficiran virusom. Čini mi se da je to sada sve iza nas. Čini mi se da je svakako bolje što su svi ti moji projekti postojali, nego da nisu. Ako ništa drugo, zabavljao se narod koji je to gledao na televiziji.

Tu niste stali. Prošle godine ste lansirali turbo mlaznice koje se sada prodaju u Londonu. Otkud inspiracija baš za ovakav patent?

- Ja sam skejter. Priznati ili nepriznati, ali sam skejter i volim rolere. Pinkov istraživački razvojni centar pored svojih ambicija da učestvuje u programima profesionalne i opreme za specijalne namene, ima i ambiciju da učestvuje i bude prisutan u gedžet industriji, koji ja inače obožavam. Napravio sam jednu spravu, koju smo nazvali turbo mlaznice, koja horizontalnim potiskom vazduha obezbeđuje mogućnost da, bez toga da koristite noge za kretanje, pritiskom na dugme, dobijate potisak da možete da se krećete. One su zapravo predvorje jednog velikog projekta, ali i ovakve kakve su, čini mi se da mogu da doprinesu skejterima i rolerašima lakše i konfornije kretanje po gradu.

Ako se dobro sećam, vodila se velika polemika na društvenim mrežama da li je parasailing moguć na kopnu. Vi ste dokazali da je i to moguće.

- Istina je da je stvar krenula iz jedne obične opklade sa tri kapetana koja se bave parasailingom u Crnoj Gori i jedan kapetan iz Hrvatske kladili su se samnom da to nije moguće. Ja sam neko koga nerviraju ljudi koji kažu da nešto nije moguće, bez da su uključili logiku i da su stvarno razmislili o tome da li bi nešto bilo moguće ili nije moguće. Mi smo evo dokazali, doduše uz pomoć jednog od kapetana iz CG koji je stao na moju stranu i suprostavio se njima. Prešao je u Beograd da bi mi taj projekat izveli i danas je postao šef odeljenja za nautiku Pink Media Grupe. Bio je neko ko je učestvovao samnom u dokazivanju da je paraseiling na kopnu moguć. To jeste bio rizičan eksperiment, nisam mogao da nađem probnog pilota, pa sam ja morao da budem, ali uz malo sreće videli ste da je sve prošlo kako treba.

Ubedljivo najviše pažnje kako u stranim tako i u domaćim medijima izazvao je "flying car". Ta medijska pažnja potvrdila je da ovaj projekat može da bude i izvozni adut naše kompanije.

- Flying car je mnogo ozbiljniji projekat nego što je to iko mogao da pretpostavi. Pre svega iz razloga zato što je PR-DC morao da se opredeli za jedan ozbiljan i veliki projekat kako bi se pozicionirao na mapi onih koji se bave letelicama i proizvodnjom letelica na električni pogon vertikalnog uzgona. To je jedan od veoma komplikovanih projekata, svi u svetu znaju da kada ste u stanju da proizvodete letelicu koja nosi čoveka, onda možete bilo koju letelicu da napravite, nemate više ni jedno pitanje sa bilo koje strane niti od bilo koga po pitanju vaših stvarnih sposobnosti. On je naša vizit karta. Zahvaljujući njemu mnoga vrata su nam otvorena, ne postoji niko ko se bavi ovom vrstom letelica a da mu PR-DC nije poznat. Ono što smo hteli da postignemo sa „flying car“, to smo i uspeli.

Pinkov istraživački i razvojni centar je bio jedan od glavnih projekata u prethodnih godinu dana. Paralelno sa tim projektom pokrenuli ste kanale Red i Vesti. Takođe, tu su Apolon i Artemida. Da li možete da nam otkrijete koji od ovih projekata Vam je posebno drag?

- Svim projektima pristupam vrlo sličnom energijom i podjednakom ili ekvivalentnom posvećenošću, pa tako ne mogu izvdvojiti ni jedan od projekata u koji ulažem sebe. Međutim, mogu da kažem da nam je najaktuelniji projekat u koji trenutno ulažemo mnogo energije i snage Apolon. To ne znači da sledećeg meseca nećemo ulagati u neki novi projekat. Ovog trenutka u njega ulažemo najviše energije. To je jedan od najatraktivnijih, najznačajnijih, rekao bih najrevolucionarnijih projekata. Ali takođe, i u sve ostale ulažemo i energiju i pažnju i vodimo računa o njima.

Pored svih ideja i projekata, posvetili ste pažnju i očuvanju životne sredine. I tu ste otišli korak dalje. Vaša kompanija Globaltel postavila je prvi RECIKLOMAT u centru Beograda - tako da građani mogu da recikliranjem različitih vrsta ambalaža zauzvrat dobiju kredit za telefon. Vi i Vaše kompanije ste na više polja pokazali društvenu odgovornost.

- U ovoj opštoj ekološkoj euforiji, u vremenima i elementu gde je cela planeta dobila „izliv ekologije u mozak“ i mi smo rešili da pronađemo svoje mesto pod zvezdama, da budemo ekološki ispravni. Pokušavamo da damo ozbiljan ekološki doprinos, ali je danas u opštoj ekološkoj šizofreniji, tanka je granica između stvarno dobrih ideja i zahteva i onoga što se zove licemerje. Mnoge kompanije koriste ekologiju kao oružje u obračunima između sebe, i to na svim nivoima, kao i u političkom smislu. Mi bez obzira na sve to, dajemo ozbiljan doprinos. Pre reciklomata, spomenuo bih drugi projekat koji je definisan od 1. januara sledeće godine. Mi ćemo u Šimanovcima 10 hiljada kvadratnih metara prekriti solarnim panelima i proizvoditi oko 2 megavata električne energije, što je zapravo više nego što Pink troši i to isključivo za sopstvene potrebe. Tako da će ceo Pink, ukupnu energiju koju troši, trošiti iz sopstvenih kapaciteta. Drugi veoma zanimljiv projekat je naša mobilna telefonija, koja je među prima u svetu, došla na ideju da bi recikliranjem različitih otpada, pre svega ambalaža, konzervi i plastičnih flaša, mogla da zameni za kredite za telefoniranje.

Projekat Apolon je po mnogo čemu poseban. Brojevi ukazuju da je već u Srbiji i zemljama regiona prestigao Netflix.

- Uvek me je nerviralo to kada pojedini ljudi u Srbiji tvrde da nije moguće napraviti projekat koji je bolji, kvalitetniji ili uspešniji od nekog sličnog projekta u svetu. Čini mi se da smo mi napravili projekat „Apolon“ koji je po svim kriterijumima bolji od svih konkurentskih u svetu. Bolji je od Netflix-a, od HBO-a, od Amazona... I to po svim kategorijama. Bolji je po tome što ima raznovrsnije programe, što ima ogromne količine programa i ti svi programi su titlovani. Prevedeni i titlovani. On omogućava svim gledaocima u regionu da na svojim telefonima, tabletima i računarima gledaju koliko god hoće filmova, serija, kako stranih i domaćih. I kada je broj programa u pitanju, kao i sam servis, rekao bih da smo mnogo raznovrsniji i kvalitetniji od konkurencije. Taj projekat već po prvim pokazateljima govori da će biti veoma uspešan, svakodnevno raste broj korisnika. Od sledeće nedelje imaćemo i aplikaciju na svim smart televizorima. Uz pomoć iste šifre moći će da gledaju Apolon i na tv uređajima.

Air Pink spada u lidere evropske male avijacije. Pre neki dan Air Pinkova flota dobila je 16. avion. Šta znači ovo pojačanje?

- Pre svega, ja sam veoma ponosan na kompaniju Air Pink, ona je druga u Evropi, mislim da je na prvom mestu Air Berlin, Air Pink je drugi kada je u pitanju biznis avijacija, tako da sam u tom smislu veoma ponosan. Imao sam sreće sa menadžementom te firme, Sale Ilić koji je direktor firme i jedan od glavnih pilota je uspeo da nađe dobar oblik poslovne politike koja je uspela mnoge svetske kompanije, a pre svega evropske da baci u senku i da mi iz jedne male Srbije uspemo, sa sad već 16 mlaznih aviona, da dođemo do pozicije broj dva i po revenju i po kvalitetu usluga i po svim ostalim kategorijama koje su značajne za određivanje pozicije neke od kompanija. To je inače zvaničan podatak po svim časopisima i svim meritornim agencijama koje se bave pozicioniranjem avio kompanija. Ono što je značajno, pre dva dana smo kupili još jedan avion, on je nove kategorije i on Air Pink sada definiše u potpuno jednoj novoj kategoriji kao novog igrača. To je avion koji ima 13 mesta, 3 kabine i veliki dolet i može da leti odavde za Ameriku direktno. Tako da, u tom smislu ušli smo u jednu novu kategoriju, to je prvi avion koji imamo te kategorije, planiramo da kupimo još jedan, radi se o "Embraer Legacy", tako da evo, sa 16 aviona i sa veoma dobrim poslovnim rezultatima čak i u vreme korone nema razloga da budem nezadovoljan.

Vi ste svestrana ličnost. Ali vaša najveća ljubav je muzika. Mnogi nisu verovali da ćete svake nedelje snimiti po jednu pesmu sa Vašim bendom Monx. Snimili ste 25 pesama, otkrijte nam koja je Vaš favorit i zašto?

- Ja često kažem da se zapravo bavim muzikom, a sve ostalo mi je hobi. Ili hajde da to bolje kažem na ovaj način - sve ostalo mi crpi užasnu količinu energije osim muzike koja mi vraća energiju i koja mi generiše novu energiju. Različiti ljudi različito sebe snabdevaju energijom i energetskim nabojem - neko voli da spava, pa dobije energiju, neko voli da jede pa dobije novu energiju, a ja volim da okupim bend i da odem u studio i tako se nekako rifrešujem, dobijem novu energiju i onda mogu ponovo da učestvujem u novim projektima i onim koji su već u nekom statusu ali ih treba dodatno razvijati. Sve pesme su mi drage koje sam napravio, da ne kažem opet sve su to moja deca ili naša deca, ali jednu bih izdvojio svakako, a to je pesma "Laž".