I u normalnim okolnostima to je “najranjivija” grupa, jer se u toj fazi završava psihološki razvoj svake osobe, pa su se svi njihovi strahovi u doba pandemije samo povećali i pogoršali. Mladima je od svih starosnih grupa najviše potrebno druženje s vršnjacima, a kretanje je ograničeno i zahteva se fizička distanca, piše Srpskainfo.

Pri tome, nastava je na daljinu, a kada je u školama, časovi su skraćeni i odeljenja su redukovana. Još ako postoje problemi u porodici, onda je jasno s kakvim se sve problemima suočavaju tinejdžeri, a mnogi su prepušteni sami sebi.

Depresija

Posledica toga je povećan broj mladih ljudi kojima je potrebna stručna pomoć, a to potvrđuju i nadležni, koji se plaše da će uskoro njihovo stanje da bude i gore. Zato smatraju da je potrebno već sada osmisliti aktivnosti koje će biti preduzete kako bi spremno dočekali i odgovorili potrebama koje će biti zasigurno povećane.

U Centru za mentalno zdravlje Banjaluka kažu da imaju povećan broj mlađih pacijenata kod kojih je izražena socijalna otuđenost, anksioznost i depresivnost.

- U poslednjih šest meseci imamo značajan broj, a to je sigurno deset procenata mladih ljudi koji razmišljaju o samoubistvu ili su neki već to i pokušali – upozorava za Srpskainfo dr Ranka Kalinić, specijalista dečje psihijatrije u Centru za zaštitu mentalnog zdravlja.

Kaže da je nakon godinu dana od početka pandemije bilo za očekivati povećan broj mladih ljudi s direktnim ili indirektnim posledicama. U prvom redu, to su pojačani strahovi za porodicu. Dakle, ne plaše se za sebe već za starije ukućane.

- Znači, ti nekakvi strahovi gde su mladi ljudi pokušavali i pokušavaju svojim odbrambenim mehanizmom da to negiraju, a posle toga ide količina bunta i besa protiv svega. Potom ti strahovi nađu svoj put da isplivaju na površinu – dodaje ona.

Otuđenost

Drugi veliki problem je otuđenje od vršnjaka, koje je delimično uzrokovano ograničenim kretanjem.

– S druge strane, otuđenost je dodatno potencirana i onlajn nastavom i skraćenjem trajanja časova. To je malo vremena, a vreme provedeno pre nastave, na odmorima i posle nastave, viđeno je i naviknuto ponašanje adolescenata u smislu druženja. Dakle, i tu su hendikepirani. Još jedan značajan faktor je ova podela odeljenja na manje grupe. Nekoliko adolescenata u poslednjih mjesec dana mi je reklo da imaju osećaj da nikad i nisu bili s tom drugom grupom učenika iz odeljenja, kao da nikad nisu ni bili u istom odeljenju. Dakle, vidimo tu potenciranje otuđenosti – objašnjava Kalinićeva.

Otuđenost sama po sebi, kako kaže, vodi do osećaja usamljenosti i dograđenim osećajem besmislenosti svega ovoga, koji je tipičan za mlade ljude u smislu „čemu škola i učenje kada više ništa nema smisla“.

- Tu imamo povećan broj mladih ljudi koji će da razviju neku vrstu depresivnog reagovanja. Depresija je osećanje koje mladost teško nosi, jako teško. To je jedna unutrašnja patnja i neretko u adolescentnom uzrastu rezultira i suicidalnim idejama. Ono što zasigurno mogu da kažem jeste da u poslednjih šest mjeseci imam značajan broj, a to je sigurno deset procenata, mladih ljudi koji razmišljaju o samoubistvu ili su na neki već i pokušali. To je evidentno – upozorava doktorka Kalinić.

Ovisnost o društvenim mrežama i nasilje

Treba imati na umu i da mladi ljudi koji su i pre imali problem sa socijalizacijom i socijalnom anksioznošću, a to su ona deca koja su jako teško ostvarivala socijalne kontakte s vršnjacima, koji su više povučeni, dodatno trpe i pate.

- Oni se prosto ušuškavaju u tu svoju patologiju, ma koliko grubo izgledao taj termin, i bojim se da ćemo jedan procenat mladih ljudi i nakon završetka pandemije, neću reći nepovratno, izgubiti kao bića sa socijalnim kvalitetima koje očekujemo od njih, već da će ta njihova patologija poprimiti teži oblik. Problem socijalne anksioznosti je generalno problem koji ide paralelno s napretkom IT tehnologija – napominje ona.

Treći problem jeste definitivan porast broja ovisnosti mladih o društvenim mrežama, mladih koji su razvili kliničku sliku ovisnosti o društvenim mrežama. Navedeni faktori, porast anksioznosti, depresivnosti i socijalne otuđenosti, neminovno, kako ističe, dovode do toga da se mladi okreću virtuelnom svetu i društvenim mrežama, jer to je jedini način gde oni mogu da komuniciraju na način da to njih ne kompromituje.

- Kod te problematike zasigurno imamo i porast broja dece koja su žrtve sajber maltretiranja. Samim tim što više vremena provode na društvenim mrežama i više vremena su okrenuti onlajn platformama, što zbog praćenja onlajn nastave, što zbog provere znanja, a što zbog otuđenosti, veća je verovatnoća da će postati žrtve sajber maltretiranja – upozorava Kalinićeva.

Jedino što je smanjeno u ovom periodu jeste fizičko nasilje koje je bilo vezano za otvorene prostore.

– To ne treba da nam bude uteha već alarm da ćemo imati zasigurno porast mladih ljudi koji će biti žrtve nasilja preko društvenih mreža – napominje ona.

Trpe u četiri zida

Ovaj specijalista dečje psihijatrije kaže da se plaši da ćemo imati velikih problema s mentalnim zdravljem mladih u sledećem periodu, bez obzira na to kada će se pandemija završiti.

– Svi mi koji se bavimo mentalnim zdravljem mladih trebalo bi već sada da počnemo da razmišljamo o aktivnostima koje ćemo preuzeti kako bismo spremno dočekali i odgovorili potrebama koje će zasigurno biti povećane – apeluje dr Kalinić. Dodaje i da sigurno ima puno mladih ljudi koji pate, a koji zbog trenutne situacije ne traže pomoć, koji se zatvaraju u svoje kuće, stanove, za računarima, na telefonima i trpe.

- Međutim, ako to duže traje, neminovno je da se razviju određeni ponašajni fenomeni i određeni emocionalni problemi koji će u jednom momentu eskalirati – upozorava ona.

Problemi roditelja

Ono što je izbacilo na površinu i čega će biti još više, kako kaže Kalinićeva, jesu problemi vezani za dinamiku porodice koji se neminovno reflektuju na kvalitet života i mentalno zdravlje mladih.

– Moramo imati u vidu da su ekonomske posledice karantina gubitak radnih mesta i smanjeni prihodi porodica. Ta egzistencijalna nesigurnost, uz činjenicu kreditne zaduženosti, značajno remeti dinamiku između roditelja i deteta, odnosno porodičnu dinamiku. Zabrinutost i nesigurnost se prelivaju na adolescente. Sada, zamislite jednu mladu osobu koja nije završila svoj razvojni put, kojoj psihološki aparat nije zreo, s vlastitim teretom sazrijevanja plus načinom obrazovnog procesa, načinom druženja, načinom provođenja slobodnog vremena i na sve to problemi roditelja. Jasno nam je da jedna mlada osoba sa još nedozrelim psihološkim aparatom može teško da nosi taj teret i da je neminovno da mentalno zdravlje bude ugroženo i načeto – objašnjava dr Kalinić.