Dr Ivo Udovičić, komandant Vojne bolnice na Karaburmi: U ljudskoj prirodi je da se grčevito bori za život kad dođe do kraja, ni kod patrijarha Pavla, ni kod patrijarha Irineja toga nije bilo.
"Samo vi, deco, radite svoj posao. Ništa vi ne brinite za mene", poslednje su reči blaženopočivšeg patrijarha Irineja u VMC Karaburma. Kazao je to kad su ga doktori stavljali na neinvazinu ventilaciju (NIV).
Ovo je otkrio pukovnik doc. dr Ivo Udovičić, komandant ove kovid bolnice. Vrsni anesteziolog s VMA, koji na radnom stolu već ima statuu patrijarha Pavla, dočekao je početkom novembra i njegovog naslednika. Patrijarh Irinej je bio pozitivan na koronu, ali ne i bolestan, ali je smešten u "Karaburmu" iz predostrožnosti, zbog godina i komorbiditeta.
- Tih prvih sedam-osam dana zaista je bilo lepo raditi ovde. Uvek smo išli kod Njegove svetosti. Voleo je da priča, bio je govorljiv, informisan. On je nas hrabrio: "Deco moja, idite lečite druge ljude. Vidite koliko je ovde teških pacijenata. Šta ćete kod mene?" - priča dr Udovičić, koji je sproveo novinare kroz crvenu zonu.
Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić
Apartman je na spratu, tu je bio patrijarh. Iako reč "apartman" zvuči luksuzno, te dve sobice i kupatilo spojeni hodničićem u staroj zgradi VMC Karaburma sve su samo ne luksuz. Ali pravi je luksuz, ako je čoveka već skolila korona, da ga ovi ljudi leče i paze. I to se oseća na svakom koraku. TV okačen na zid - "suvenir" koji podseća da je tu bio patrijarh Irinej. Upravo zbog njega i donet. S kreveta pogled puca na Dunav, preko stadiona OFK Beograd. A u njemu štrči jedan stari, visoki dimnjak. To "parče" Beograda je poslednjih dana ovozemaljskog života gledao blaženopočivši patrijarh.
Foto: Beta/Emil Vas
- Kaže Njegova svetost jedan dan: "Nešto gori tamo." Gledam, nema ništa. Pomislim da mu se nije nešto prividelo od manjka kiseonika. Kad, stvarno, na krovu ove zgrade su nešto varili i bio je mali plamen. I ja kroz ove naočare ne vidim, a on bez naočara, u 91. godini, video je - seća se dr Udovičić. Imao je patrijarh, veli, uhodani raspored - tačno se znalo kad je doručkovao, ručao, večerao, o čemu su brinula i dvojica njegovih sekretara. - Osećala se tih dana neka čudna energija u vazduhu. Tad smo imali i dosta teških pacijenata i svi su dobro prolazili. Svi smo radili sa zadovoljstvom - govori dr Udovičić. Ali, onda je došao 10. dan. Kreću simptomi. - Prvo je imao upalu pluća, koju smo u startu sanirali. Oporavio se. Ali posle dva dana dolazi do srčanog popuštanja zbog pneumonije i dejstva virusa na srce. I iz toga se izvukao - kaže dr Udovičić.
Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić
Treće pogoršanje, nastavlja doktor, patrijarh nije mogao da preživi.
- Pluća su počela ponovo da otkazuju. Morao je u intenzivnu. Seo je u kolica. Premestili smo ga s kiseonikom. Kod drugih pacijenata u takvim trenucima vidite strah, paniku, borbu za život. A on je bio potpuno miran. Kao božji čovek, verovatno se i prepustio božjoj volji. Kad smo mu stavljali neinvazivnu "ful fejs" masku i objašnjavali šta ćemo mu raditi, rekao je: "Samo vi, deco, radite svoj posao. Ništa vi ne brinite za mene" - priča dr Udovičić i nastavlja:
Čim smo ga intubirali, počeli su da otkazuju organi. Pluća, srce, ni mašina više ništa nije mogla. Ni svi lekovi, ni sav adrenalin. Srce je stalo u 7.07 tog 20. Novembra. I koliko god da smo bili spremni, bio je to jedan od najtužnijih dana ovde. Svi su spontano izašli i stali u špalir da isprate patrijarha.
