Štrbac je rekao da je ''Dara iz Jasenovca'' samo film, da je prvi i podsetio na reči Predraga Antonijevića koji je rekao da se Jasenovac može posmatrati sa stotinu različitih aspekata.

- Rekao je da je otvorio tu priču iza koje je stala država sa svojim sredstvima i da je sada stvar da se krene dalje da se prikazuju drugi aspekti – rekao je Štrbac za Pink.

- To je samo jedan pogled kroz vizuru devojčice od 10-ak godina, ali vizura može biti i sa strane sredovečnog čoveka, i starca i žene ili Jevreja, Roma – dodaoje on.

Štrbac kaže da se i u Hrvatskoj govorilo o tome, da se govorilo o 700.000 jasenovačkih žrtava, a da je on bio nekoliko puta u muzeju, da su bile i izložbene postavke o Jasenovcu.

- Ono što je meni kao čoveku koji se bavi ratom 1990-tih, meni je najstrašnije to, da nismo popisali žrtve svih naših ratova. To mi je najstrašnije – istakao je Štrbac.

Istoričar Miloje Pršić rekao je da je gledao film i da se isplakao.

- Tema je izuzetno teška, to je tema koju mi, na žalost, nismo istražili – rekao je Pršić, ocenivši da su Srbi ’’bili nemarni prema svojim žrtvama iz oslobodličakih ratova’’.

- Film je prikazao tek segment, film se vezeo za polovinu 1942. godine i to su događajiposle operacija na Kozari – rekao je Pršić.

Kako podseća, u Jasenovcu je ubijeno skoro 700.000 Srba, ubijeno je na desetine hiljada Jevreja i Roma i dodao, da mi te teme ''bacamo pod tepih i ne obrađujemo''.

- Te teme nismo doticali o zločinu, o genocidu dosad – rekao je Pršić.

Analitičar i medijski strateg Saša Borojević rekao je da se 763 Borojevića nalazi u jamama u Hrvatskoj.

- Hrvatska se nije promenila, ona je ostala ista. Ono što je najteže i za mene poražavajuće je da se na društvenim mrežama za ovaj film kaže da je propaganda, a da je ’Oluja’ širenje ljubavi – ističe Borojević.