Prethodnih dana napravljena je lista prioriteta onih koji su se prijavili za jednu od vakcina preko portala e-Uprava, a u prvoj turi biće vakcinisani najstariji građani. Ovu informaciju za "Blic" je potvrdila i ministarka za rad i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba dr Darija Kisić Tepavčević.

- Počinje vakcinacija prvih 1.000 građana koji su se prijavili dobrovoljno preko portala. U ovom momentu starosni kriterijum je odlučio ko će biti prioriteti i u pitanju su osobe starije od 75 godina koje su izrazile interesovanje za vakcinu. Biće vakcinisani građani širom Srbije - rekla je dr Kisić Tepavčević.

Kako je dodala, narednih dana biće određena dinamika vakcinisanja i ostalih građana koji su se za vakcinu prijavili preko portala e-Uprava.

Prijava na dva načina

Podsetimo, od juče ujutru krenuo je sa radom kol-centar putem kojeg građani mogu da se prijave za vakcinaciju na broj telefona 0800 222 334.

Osim toga, od ponedeljka građani mogu da se prijave i putem portala e-Uprave, na adresi www.euprava.gov.rs. Tokom prva dana, interesovanje za vakcinaciju je iskazalo oko 200.000 građana.

Podaci koji su potrebni za prijavu su: JMBG, ime i prezime, adresa elektronske pošte, zatim broj mobilnog ili fiksnog telefona, kao i opštinu na kojoj želite da primite vakcinu.

Takođe, nepohodno je navesti da li imate neka od specifičnih oboljenja i da li je neophodno da vam se obezbedi transport do punkta za vakcinaciju.

Građani popunjavaju da li žele da se vakcinišu bilo kojom vakcinom koju je odborila Agencija za lekove i medicinska sredstva ili žele neku specifičnu vakicnu od ponuđenih pet - američko-nemačku "Fajzerovu", rusku "Sputnjik V", kinesku "Sinofarm", američku "Moderna" i britansku "Astra-Zeneka".

Kako "Blic" piše, među građanima koji su se dobrovoljno prijavljivali za vakcinu protiv korone, najviše njih odabralo je rusku vakcinu Sputnjik V.

Detaljnije o tome kako da popunite onlajn upitnik pročitajte na ovom linku.

Gde će se vakcinisati

Kako je ranije najavio gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, masovna imunizacija na teritoriji glavnog grada biće sprovedena na 17 punktova. Jedan od njih nalazi se na Sajmu, u Hali 11, a, prema rečima gradonačelnika, tu je pripremljeno 30 mesta i za sat vremena može da se vakciniše 700 ljudi.

Osim toga, u Hali 11 Beogradskog sajma će u svakoj smeni 30 medicinskih sestara i tri lekara brinuti o vakcinaciji Beograđana.

Prema pisanju "Blica" predloženo je da se punktovi za masovnu imunizaciju nalaze i na sledećim lokacijama:

1. Barajevo - Dom kulture

2. Voždovac - Centar "Šumice"

3. Vračar - SC "Mirko Sandić"

4. Grocka - Centar za kulturu "Rančić"

5. Zvezdara - Ustanova kulture "Vuk Karadžić"

6. Zemun - Kancelarija za mlade

7. Lazarevac - Sportski centar

8. Mladenovac - Centar za kulturu i turizam

9. Novi Beograd - Hala sportova "Ranko Žeravica"

10. Obrenovac - Sportso - kulturni centar

11. Palilula - Centar za kulturu "Vlada Divljan"

12. Rakovica - Sportski centar

13. Sopot - Centar za kulturu

14. Stari grad - Sportski centar "25. maj"

15. Surčin - Više ambulanti na teritoriji opštine

16. Čukarica - Republički zavod za sport

Koliko doza vakcina je na raspolaganju

U našoj zemlji do sada su odobrene dve vakcine - "Fajzer" i "Sputnjik V", što znači da građani koji će danas biti vakcinisani mogu da biraju između ova dva cepiva.

Nakon što je Agencija za lekove i medicinska sredstva odobrila Fajzerovu vakcinu, imunizacija stanovništva u Srbiji počela je 24. decembra, a prva se vakcinisala premijerka Ana Brnabić.

Prva raspoloživa količina ovih vakcina od 4.875 doza stigla je u našu zemlju 22. decembra, drugi kontingent od 19.500 doza 4. januara, a zatim je početkom ove nedelje stiglo još 18.075 doza. Najpre je počela imunizacija korisnika domova za stare, a u međuvremenu se vakcinišu i zdravstveni radnici širom Srbije.

Poslednjeg dana decembra u Srbiji je odobrena i ruska "Sputnjik V" vakcina i tada je u Srbiju pristiglo je 2.400 doza ovog cepiva.

Kineski "Sinofarm", britanska "AstraZeneka" i američka "Moderna" još nemaju dozvolu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, niti su te vakcine dopremljene u zemlju.

Ipak, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek najavio je da će u januaru i februaru Srbija imati na raspolaganju po 500.000 doza ruske vakcine "Sputnjik V", milion kineske i 300.000 "Fajzerovog" cepiva.

Premijerka Brnabić nedavno je izjavila da će biti "dovoljno vakcina za sve koji budu želeli da se vakcinišu".

Koju odabrati?

Glavna dilema onih koji su zainteresovani za imunizaciju jeste za koju vakcinu da se odluče, premda nadležni uveravaju da je dobra svaka od vakcina koje odobri ALIMS.Naš epidemiolog dr Radmilo Petrović objašnjava da, iako su vakcine pravljene po različitoj tehnologiji, sve su efikasne.

- U svakom slučaju, potrebno je vakcinisati se što pre kako bi što ranije počeli da se stvaraju imunitet i zaštita. "Fajzerova" je genetska vakcina, koja stimuliše organizam da proizvodi antitela za šiljak. Ruska je hibridna vakcina, gde se RNK kalemi na adenovirus, dok je kineska vakcina zasnovana na umrtvljenom korona virusu. Najveći sam pristalica upravo ovog tipa "mrtve" vakcine, jer ona sadrži ceo virus sa svim antigenima, pa se na taj način pravi najadekvatniji imunitet - kazao je dr Petrović.Građani koji su preležali korona virus se, prema njegovom mišljenju, mogu odlučiti da prime "Sputnjik V".

- To je vakcina koja je iz kategorije "živih" vakcina i, u nekim slučajevima, kod pacijenata koji su preležali korona virus i imaju veći broj antitela, dovoljna je i jedna doza koja će pojačati imunitet koji već imaju. Oni koji nisu preležali koronu mogu da uzmu "Fajzerovu". Ta vakcina nam je najdostupnija i proizvodi dobar imunitet. Hroničnim bolesnicima bih preporučio kinesku, inaktivisanu vakcinu, jer ona ima najmanji rizik za neželjene reakcije. To je klasična vakcina, koja ne može da pogorša osnovno stanje - naveo je dr Petrović, i dodao da bi svi zainteresovani za vakcinu trebalo da prođu opšti pregled pre vakcinacije, a hronični bolesnici da lekarima daju detaljne podatke o svom stanju.

Šta još treba znati o vakcinama?

Virusolog i profesorka na Medicinskom fakultetu Tanja Jovanović, objasnila je za "Blic" ko treba, a ko ne sme da se vakciniše.

- Vakcina je kontraindikovana samo kod osoba koje imaju trenutno aktivne zarazne ili nezarazne bolesti. Osobe koje imaju temperaturu ili zbog druge bolesti primaju hemioterapiju, zračenje ili druge intervencije ne treba da prime vakcinu dok traje aktivno lečenje i tek po izlečenju se treba vakcinisati. Osobe sa regulisanim hroničnim oboljenjima, na primer dijabetesom, hroničnim bolestima srca i pluća, osobe sa HIV, virusnim hepatitisima i drugo, moraju da budu vakcinisane, jer su ove bolesti i značajni komorbiditeti za teže forme oboljenja od korona virusa - istakla je prof. dr Jovanović i dodala:

- Alergijske reakcije nisu kontraindikacija za vakcinu, ali je pokazano da osobe koje su imate teške anafilaktičke alergijske reakcije mogu da razviju istu takvu reakciju i na vakcinu. Zbog toga ovakve osobe provode određeno vreme (30 minuta) u zdravstvenoj ustanovi posle aplikacije vakcine.

Kako je navela, i pored toga što još nije pokazano da su vakcine štetne po tok i ishod trudnoće, vakcinacija protiv korone se ne preporučuje trudnicama i deci.

- Još uvek nisu registrovane vakcine za dečji uzrast. Pojedine vakcine se daju osobama starijim od 16 godina, kao što je Fajzer vakcina, ali najveći broj vakcina su namenjene za osobe starije od 18 godina - kazala je prof. dr Jovanović, i dodala da treba da se vakcinišu i oni koji su preležali koronu.Istakla je da osoba koja je primila samo prvu dozu nije razvila imunitet i može da se razboli od kovida.

- Razmak između dve doze vakcine razlikuje se između vakcina različith proizvođača, ali je najčešće 21. - 28. dana. U slučaju da se osoba koja je primila prvu dozu razboli od neka druge akutne zarazne ili nezarazne bolesti koja zahteva terapiju ili medicinsku intervenciju, davanje druge doze se može pomeriti za određeni vremenski period, ali ne duži od tri do šest meseci - navela je prof. dr Jovanović.

Kako se navodi u uputstvu za Fajzerovu vakcinu, imunitet se razvija sedam dana nakon primljene druge doze. Još nije sigurno koliko dugo će nas vakcina štititi, ali na osnovu rezultata kliničkih studija koje su prethodile registraciji vakcina sigurno je da pružaju imunitet duže od šest meseci, mada stručnjaci očekuju i nekoliko godina.

Neželjene reakcije zabeležene u kliničkim studijama nakon primene Fajzerove vakcine uključivale su bol na mestu injekcije (84,1%), zamor (62,9%), glavobolju (55,1%), bol u mišićima (38,3%), jezu (31,9%), bol u zglobovima (23,6%), povišenu telesnu temperaturu (14,2%), otok na mestu injekcije (10,5%), crvenilo na mestu injekcije (9,5%), mučninu (1,1%), malaksalost (0,5%) i limfadenopatiju (0,3%).