Priređena je i scenska rekonstrukcija primopredaje ključeva u izvođenju mladih glumaca pozorišta Dadov, a sve u okviru Dana Beograda koji su u toku.
Vek i po od predaje ključeva grada Beograda knezu Mihailu Obrenoviću obeleženo je danas polaganjem cveća na spomen obeležje na Kalemegdanu i svečanom povorkom ulicom koja nosi kneževo ime.
Cveće su položili gradonačelnik Siniša Mali i predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, a tri topovska udara sa tvrđave obeležila su godišnjicu tog važnog događaja u istoriji Beograda.
Svečana povorka koju su činili orkestar MUP-a i Vojske Srbije, kao i konjička brigada i pitomci VS koji su nosili zastave Beograda, prošla je od Trga Republike do Kalemegdana, do mesta gde je poslednji turski komandant Ali Riza-paša predao ključeve grada knezu Mihailu.
Tu je priređena i scenska rekonstrukcija primopredaje ključeva u izvođenju mladih glumaca pozorišta Dadov, a sve u okviru Dana Beograda koji su u toku.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali istakao je da je ove godine obeležavanje Dana Beograda posebno važno, jer obeležavamo 150 godina od dana kada je knez Mihailo Obrenović preuzeo ključeve grada od Turaka. To je, kako je dodao, dan kada je Beograd konačno postao slobodan i prilika da se setimo svih važnih trenutaka iz istorije našeg grada.
- Mi ne smemo naše istorije da se plašimo, ne smemo da je se stidimo, treba da učimo iz grešaka, kako bi naša i budućnost naše dece bila još bolja - poručio je Mali.
Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević naveo je da se Beograd kroz istoriju mnogo puta borio za svoju slobodu koju su nam u amanet ostavili oni koji su za nju dali svoj život, te dodao da danas kao najviši cilj imamo čuvanje te slobode. Moramo da sačuvano tu slobodu, jer je to najveća vrednost koju imamo, dodao je Nikodijević.
- Zato činimo sve da u ovim teškim vremenima Beograd ostane slobodan i nezavistan grad, ali takođe činimo sve da bude otvoren za sve ljude, da se u njemu živi dobro, dostojanstveno i civilizovano - rekao je Nikodijević.
Cveće je položeno na spomen obeležju, koje je podignuto 1967. godine, povodom 100. godsišnjice predaje ključeva. Spomenik je izrađen u vidu kamenog bloka, na kome je vajar Mihailo Paunović izradio reljef sa predstavom predaje ključeva, prema crtežu Adama Stefanovića, savremenika tog događaja. Ali Riza je 19. aprila 1867. godine predao ključeve grada, a pročitan je i sultanov ferman kojim su srpski gradovi pod truskom vlašću dodeljeni na upravljanje knezu Mihailu Obrenoviću.