Oko 18.000 ljudi u Srbiji vode se kao beskućnici, a čak četvrtina njih su deca mlađa od 14 godina. Noću spavaju pod kartonskim krovovima.

Više od 2.000 dece živi na beogradskim ulicama, obelodanili su nedavno gradski čelnici. Još najmanje 500 njih obitava na ulicama Novog Sada. Za Niš, Kragujevac i ostale gradove u Srbiji ne postoje čak ni orijentacione procene. Svoj toj deci zajedničko je to što su ispod linije siromaštva, što su gladna, smrznuta, prljava, željna svega...

- Dolaze nam mališani koji ne umeju da puste vodu na slavini jer nikada nisu koristili česmu i nemaju tekuću vodu. Mnogi prvi put kod nas gledaju TV i vide računar - kaže Daliborka Baternek Antonić iz novosadskog svratišta.

Prema zvaničnim podacima iz poslednjeg popisa, u Srbiji 445 ljudi bukvalno nema nikakav krov nad glavom i živi u parkovima, ispod mostova i na ulici. Još 17.842 njih spada u sekundarne beskućnike: žive u kartonskim i nehigijenskim naseljima koja sutra mogu da budu srušena, bez struje, kanalizacije i vode. Spavaju i u šupama, podrumima, barakama, šahtovima... Od toga, četvrtina njih su deca mlađa od 14 godina (23 odsto). Zanimljivo je i to što se 58 odsto beskućnika izjasnilo kao Srbi, a 32 odsto kao Romi. Veliki broj njih vraćen je u Srbiju u postupku readmisije.

- Brojka od 2.000 dece na beogradskim ulicama samo je procena. Preciznih podataka nema, jer niko nije radio ozbiljnije istraživanje. Verujemo da ih je na ulici više - kaže Mina Lukić, koordinatorka beogradskog svratišta.

Prema njenim rečima, ova deca su često pravno nevidljiva, nemaju osnovna dokumenta i nigde se ne vode u knjigama. U beogradsko svratište dolazi tek manji broj ukupne populacije - njih 240, najčešće Roma. Oni po pravilu žive u sklepanim barakama s kartonskim krovom koji propada i curi pod naletima snega i kiše. Po ceo dan provode u prošnji, sakupljanju sekundarnih sirovina, pranju šoferšajbni, sviranju po autobusima, prodaji cveća i papirnih maramica...

Autor: D. Jovanović