Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda Jan Kes Martejn saopštio je danas da je udar pandemije Kovid 19 naneo štetu globalnoj pa i srpskoj ekonomiji, i da su vlasti u Beogradu vrlo broz sprovele dobro osmišljen paket mera kako bi ublažile posledice pandemije.
Misija MMF, koju je predvodio Jan Kes Martejn, ocenjuje da je imala konstruktine razgovore na virtuelnim sastancima sa srpskim vlastima, održanim od 24. juna do danas, povodom četvrte revizije aranžmana Instrument za koordinaciju politike (IPC).
"Realizacija programa je generalno u skladu sa dogovorom. Međutim, značajno pogoršanje eksternog i domaćeg ekonomskog okruženja izazvanog epidemijom COVID19 zahteva promene ciljeva PCI za ostatak programa, koji se završava u januaru 2021. godine", naveo je Martejn u saopštenju.
U tom kontekstu, dodaje, politike treba da nastave da se fokusiraju na podršku ekonomiji za vreme krize uz istovremeno očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, adekvatno upravljanje rizicima i zaštitu ranjivih grupa. Postavljeni su revidirani kvantitativni ciljevi koji odražavaju velike promene fiskalnih izgleda za 2020. godinu.
"Pandemija je imala značajan nepovoljan efekat na ekonomsku aktivnost u Srbiji. Šok je uticao na privredu kroz nižu spoljnu tražnju, niže strane investicije i doznake, ograničenja domaće ponude, kao i prekide regionalnih i globalnih proizvodnih lanaca", napominje Martejn.
Ističe da je projekcija MMF-a da će se realni BDP smanjiti za 3,0 procenta u 2020. godini, u poređenju sa rastom od 4,2 procenta 2019. godine, te da se očekuje da će doći do ubrzanja rasta na 6,0 procenata 2021. godine.
"Imajući u vidu veoma nesigurne ekonomske izglede, savetujemo pažljivu pripremu rezervnih planova. Kako bi se umanjile ekonomske i socijalne posledice šoka izazvanog COVID-19 virusom, vlasti su brzo sprovele dobro osmišljen paket mera", naglašava Martejn.
Fiskalni paket, koji uključuje povećane rashode za zdravstvo, odlaganje poreskih obaveza, subvencije za zarade, univerzalne keš transfere, kao i državne garancije za bankarske kredite malim i srednjim preduzećima je, kaže, jedan od najvećih među evropskim zemljama u tranziciji.
"Narodna banka Srbije (NBS) je doprinela odgovoru na šok snižavanjem referentne kamatne stope i ubacivanjem likvidnosti u bankarski sistem, kao i uvođenjem tromesečnog moratorijuma na otplate bankarskih kredita i drugim merama za očuvanje monetarne i finansijske stabilnosti", konstatuje Martejn.
