Lovni turizam je specifična privredna grana, čiji razvoj može znatno da utiče na povećanje prihoda seoskog turizma. U Srbiji postoje odlični uslovi i veliki neiskorišćeni potencijali za razvoj lovnog turizma, visokokotirani u svetskim razmerama.

Takve ocene ilustruje događaj iz 2017. godine, kada je u Novom Kneževcu odstreljen najskuplji trofejni srndač na svetu u istoriji lovnog turizma, za koga je strani lovac turista iz Švajcarske platio 14.000 evra. U Bačkom Monoštiru je odstreljen trofejni jelen koji je osvojio titulu svetskog prvaka.

Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava potrebu prilagođavanja propisa u korist domaćina, malih poljoprivrednih gazdinstava, koje će se udružiti:

„Činjenica da je Srbija na svetskoj mapi lovišta zanimljiva destinacija i da je sada prihod od lovaca-turista na ovim istim prostorima manji za čak 7-8 puta, nego pre 30-40 godina, jasno ukazuje da postoje veliki neiskorišćeni potencijali u farmskom uzgoju divljači i lovnom turizmu. Potrebno je da država znatno smanji uslov za registraciju lovišta, koji sada iznosi 2.000 ha i da istovremeno poveća podsticaje za uzgoj zečeva, fazana i druge divljači. I, pre svega, za formiranje lovišta da daje u zakup na duži vremenski period neiskorišćeno državno zemljište. Posebna šansa je u uzgoju jelena lopatara, čije meso važi za najkvalitetnije na svetu, a prerađevine višestruko povećavaju zaradu. U Austriji postoji na stotine, a u Nemačkoj oko hiljadu farma jelena – lopatara. A u Srbiji, zbog oštrih veterinarskih propisa, ne postoji nijedna privatna farma za odgoj te najisplativije vrste jelena!? Jedinu pravu šansu u ozbiljnoj i profitabilnoj utakmici lovnog turizma, poljoprivredna gazdinstva imaće samo ako se udruže! Računamo na iskustvo, energiju i nesporni preduzetnički duh naših povratnika".

Gazdovanje na oko 90 odsto teritorije Srbije pripada lovačkim udruženjima, a 10 procenata javnim preduzećima.

U lovačkom savezu cetralne Srbije ustanovljeno je 38 lovišta sa kojima gazduju 38 lovačkih udruženja na površini od 1.2 miliona ha. Bave se uzgojem sitne i krupne divljači. JP Srbijašume koristi 44 lovišta ukupne površine 488.000 ha. Imaju 13 ograđenh lovišta površine oko 4.600 ha na kojima gaje sve vrste krupne divljači: jelena, jelena lopatara, muflona, divlju svinju. U svim lovištima imaju oko 16.000 grla krupne divljači sa godišnjim odstrelom od 2.200 grla. Raspolažu i sa dve fazanerije kapaciteta 25.000 fazanskih pilića, a trenutna proizvodnja je 15.000 fazanskih ptica. Smeštaj lovaca turista je u 17 lovačkih kuća kapaciteta oko 250 ležajeva.

AP Vojvodina ima 152 lovišta na površini od 2,25 miliona hektara. Lovačka udruženja, njih 120, gazduju na površini od 2 miliona ha. Na ribnjacima je ustanovljeno 13 lovišta ukupne površine 9.250 ha. JP Vojvodina šume gazduje sa 17 lovišta ukupne površine oko 110.000 ha od kojih je ograđenih lovišta na 27.500 ha. U gotovo svim lovištima imaju lovačke domove za smeštaj lovaca turista. U ograđenim lovištima se uzgajaju sve vrste krupne divljači. JP Nacionalni parku „Fruška Gora“ gazduje lovištem ukupne površine 25.500 ha i bavi se uzgojem krupne i sitne divljači. Ima i ograđeno lovište „Vorovo“ u kojem gaju muflona, jelena lopatara i divlju svinju. Vojska Srbije ima lovišta Morović i Karađorđevo u kojem gaji sve vrste krupne divljači.

Na celoj teritoriji Republike postoji samo jedno privatno lovište „Eko agri“ kod Bele Crkve u AP Vojvodini na površini od 2.400 ha. Nema ih više jer prema važećim propisima za sticanje statusa korisnika lovišta neophodno je posedovati površinu od najmanje 2.000 ha, što je poseban problem u centralnoj Srbiji.

Profesor dr Zoran Ristić podseća na zlatna vremena lovnog turizma u Srbiji, kada je u periodu 1970-1990 godina u našu zemlju dolazilo 7.000-10.000 lovaca-turista i kada je prihod (preračunat u evre) iznosio oko 11,5 miliona evra godišnje. Od toga je samo promet od sitne divljači u lovačkim udruženjima dostizao 7-10 miliona evra. Dolazili su lovci iz: Italije, Španije, Nemačke, Austrije, Francuske, Velike Britanije, Grčke... Godišnji prihod samo od odstrela fazana iznosio je 300.000-500.000 evra (11 evra po fazanu), 165.000-330.000 evra za zečeve (33 evra po grlu), oko 400.000 evra od prodaje 2.000 srna i lanadi. Samo od prodaje trofeja (rogova) srndači zarađeno je 300.000 evra (prosečno po oko 250 evra). Po 150.000-300.000 evra je bio prihod od lova na grlice i gugutke i isto toliko na prepelice itd. I još je od taksi za ulazak u lovišta (usluge lovočuvara i pratilaca u lovu) zarađivano blizu 200.000 evra godišnje. Danas Srbija od lovnog turizma (krupne i sitne divljači) zaradi svega 1-1,5 miliona evra godišnje.

Profesor Ristić podseća da je pre više decenija Srbija u lovišta unosila 800.000-900.000 fazanskih pilića, dok je danas taj broj gotovo četiri puta manji. Mnogo veća bi trebalo da budu i ulaganja u lovišta kroz veštačku proizvodnju zečeva, poljskih jerebica, divljih pataka i druge sitne divljači.

Pored već postojećih staništa gde je razvijen lovni turizam (Beograd, Lazarevac, Mladenovac, Lapovo, Kragujevac, Novi Kneževac, Subotica, Sombor, Nova Crnja, Bačka Topola, Niš, kao najbogatija oblast sa prirodnom populacijom autohtone rase poljskih jerebica), odlični uslovi za razvoj lovnog turizma postoje i na Kopaoniku, gde mogu da se gaji i evropski bizon, okolini Vranja, Aranđelovca, Niša, u Jižnom Banatu i delu Srema – svuda gde ima prirodnih izvora vode.

Kako navodi prof. dr Zoran Ristić, četvoročlano poljoprivredno gazdinstvo svoju egzistenciju bi moglo da obezbedi uzgojem 100 jelena lopatara. Preporučuje da se u taj posao krene nabavkom matičnog stada 20 jelena (3-5 mužjaka i 15-17 ženki), koje će nakon četiri godine da naraste na oko 100 grla. Za nabavku 20 jelena neophodno je uložiti oko 10.000 evra, a za ogradu na 2-5 ha livada i šuma potrebno je još oko 2.000 evra. Za kopanje bunara potrebno je izdvojiti od 200 evra (u Vojvodini), 1.000 (u brdima) i 2.000 evra (u planinskim predelima). Vraćanje uloženog može se očekivati za oko pet godina ili ranije ako se poljoprivrednici udruže i ne prodaju sirovo, već prerađeno meso. Sa 100 grla jelena lopatara, godišnji prihod može da bude 12.000-13.000 evra. Isplative su još farme: fazana, jerebica, divljih pataka... Akademik Dragan Škorić ističe da se ubuduće mora strogo voditi računa o upotrebi hemijskih sredstava – pesticida, kako se ne bi ponavljali tragični slučajevi trovanja srna (Nova Crnja 2018) i druge divljači na celoj teritoriji Republike Srbije.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge građane da ozbiljno razmisle o ulaganju svojih sredstava u farmski uzgoj divljači, da se temeljito konsultuju sa vrhunskim stručnjacima iz ove oblasti, poput prof. dr Zorana Ristića, da se opredele za zasnivanje matičnog stada ili jata, ali i da ne ostanu na tome, već da krenu i u više faze prerade, čime znatno podižu profitabilnost ulaganja. Istovremeno, u specijalizovanim prerađivačkim pogonima omogućiće i zapošljavanje određenog broja, pre svega mladih ljudi, u svojim lokalnim sredinama.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije podseća uvažene povratnike i cenjene domaćine Srbije da će u svemu tome imati punu podršku države Srbije i lokalnih samouoprava. Posebno ističe spremnost naučne zajednice - Akademijskog odbora za selo SANU da im u tom izazovnom i neizvesnom poduhvatu nesebično pomognu.