U narednih sto do dve stotine godina na Zemlji će zavladati vrućine kakvih nije bilo još od doba trijasa, pre 200 miliona godina, kažu naučnici.
Do početka 23. veka klima bi mogla da postane najtoplija u poslednjih 420.000.000 godina.
Studija objavljena u uglednom časopisu "Nejčer komunikejšns", zasniva se na 1.200 procena koncentracija ugljen-dioksida kroz dužu geološku istoriju Zemlje u trajanju od gotovo pola milijarde godina.
Iz nje proizlazi da će koncentracije ugnjen-dioksida u atmosferi, ako čovečanstvo potroši sva dostupna fosilna goriva, porasti do nivoa kakav nije zabeležen u geološkim slojevima starim 420 miliona godina.
Gevin Foster, profesor geohemije na Univerzitetu u Sautemptonu, ističe da se koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi iz drevnih perioda ne mogu direktno izmeriti.
- Moramo se oslanjati samo na indirektne faktore u zapisu stena. U ovoj studiji prikupili smo sve objavljene podatke o raznim vrstama faktora kako bismo dobili kontinuirani zapis nivoa ugljenika tokom geološke istorije Zemlje - pojašnjava on.
Geološki zapisi otkrivaju da je brzina kojom se klima danas menja vrlo neuobičajena. Nivo ugnjen-dioksida povećan je u poslednjih 150 godina, od predindustrijskog perioda do danas, za skoro 50 odsto.
