„Umro je drug Tito!“, rečenica je koju je pre 40 godina sa suzama u očima na TV Dnevniku izgovorio spiker Miodrag Zdravković. Svi u SFRJ su plakali, iako se znalo da je Josip Broz teško bolestan.
Godinama kasnije, do dana današnjeg, više istoričara, biografa, ali i teoretičara zavere uporno je iznosilo ideju da je najveći sin naših naroda i narodnosti zapravo preminuo mesecima pre 4. maja!
„Josip Broz Tito je umro“ je poruka koju je Savet za odbranu ustavnog poretka SFRJ, navodno, u najvećoj tajnosti još 14. februara 1980. godine uputio razaraču „Split“, koji se nalazio u vodama Crnog mora.
Ubrzo je povučena, a kao razlog se navodi to što su lekari, prema nekim tvrdnjama, već klinički mrtvog Broza priključili na aparate dok državni vrh ne odluči šta da se radi nakon njegove smrti i kako da se sačuva stabilnost u zemlji.
Klinički centar u Ljubljani navodno je samo čekao šifrovanu poruku „Utakmica je počela“, koja je označavala trenutak da se javnosti saopšti činjenica da je Tito mrtav. Međutim, po teorijama, predsednik SFRJ nije izdržao i navodno je umro pred zoru 19. februara 1980.
Sve teorije zavere za medije opovrgava prof. dr Predrag Lalević, anesteziolog i hirurg koji je 16 godina brinuo o Titovom zdravlju
Foto: Printscreen YouTube/YU 0 Laki / Jugoslovenski partizani
– Vreme koje smo onda objavili kao vreme Titove smrti tačno je u sekundu. Tada je umro, a sve ostalo su gluposti. Lično sam mu isključio aparate.
- Bio sam njegov lekar od 1964. pa do smrti i sećam se samo lepih stvari – kaže Lalević i potvrđuje da Jovanka nijednom nije posetila Tita u bolnici u Ljubljani.
BEZ JOVANKE!
Sve teorije zavere opovrgava prof. dr Predrag Lalević, anesteziolog i hirurg koji je 16 godina brinuo o Titovom zdravlju.
Foto: Printscreen YouTube/OBAVESTI ME
- Vreme koje smo onda objavili kao vreme Titove smrti tačno je u sekundu. Tada je umro, a sve ostalo su gluposti. Lično sam mu isključio aparate. Bio sam njegov lekar od 1964. pa do smrti, i sećam se samo lepih stvari - kaže Lalević za Kurir i potvrđuje da Jovanka nijednom nije posetila Tita u bolnici u Ljubljani
Čarli Čaplin je kriv ? Tito sahranjen dva puta?
U vreme Titove bolesti u Americi su ucenjivači ukrali posmrtne ostatke Čarlija Čaplina, pa su organizatori Titove sahrane želeli da postave što težu mermernu ploču kako se to ne bi desilo s Brozovim ostacima. - Bilo je jasno da se ploča od devet metara može postaviti na grob samo pomoću dizalice, a tako dugotrajan i neizvestan čin ne bi bio baš efektan pred svetskim kamerama. Odlučili smo da umesto prave nadgrobne ploče stavimo „masku“, takođe mermernu, ali znatno lakšu - rekao je inženjer grobnice Dragomir Gavrilović, koji je dodao da se finišu sahrane pristupilo 8. maja, oko16.30 časova, kad su državnici otišli, a kamere se ugasile.
PRAVI TITO NESTAO U RUSIJI
Prema rečima Marijana Džona Markula, poreklom iz Livna u BiH, američkom FBI je 1955. ispričao da je prilikom susreta s Titom 1953. primetio da ima po pet prstiju na svakoj ruci, dok je, kako Markul tvrdi, „pravi“ Tito izgubio srednji prst i kažiprst leve ruke.Markul je istakao i da je „lažni“ Tito, za razliku od „pravog“, koga je upoznao dvadesetih godina, bio obrazovan i odlično svirao klavir.
Istakao je i da je Broz bio visok oko 180, dok je osoba s kojom je razgovarao imala tek 160 centimetara i govorila s blagim ruskim naglaskom.
Markul je tvrdio da je pravi Tito nestao u Rusiji 1937, a da je osoba koja se predstavljala kao on zapravo bio ruski general Nikolaj Lebedev.Staljin navodno je čak 22 puta pokušao da ubije Broza – slao je u SFRJ ubice, delegirao lekare sa zadatkom da otruju Tita, angažovao tadašnjeg ambasadora Kostarike u Jugoslaviji da zarazi Maršala kugom, poklonio mu kutiju za nakit iz koje je izlazio smrtonosni gas…
– Prestani da šalješ ubice da me likvidiraju. Već smo zarobili njih pet… Ukoliko ne prestaneš, poslaću ja jednog za Moskvu. I neće mi trebati drugi – navodno je Tito odbrusio Staljinu u pismu.
Najveća sahrana 20. veka
Kovčeg sa Titovim posmrtnim ostacima stigao je sutradan Plavim vozom iz Ljubljane, preko Zagreba, u Beograd. Tri dana kasnije, na sahranu je došlo 700.000 ljudi. Prisutno je bilo 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta. Bio je to najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku. Poslednju poštu osnivaču Pokreta nesvrstanih odali su 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata. Iz Hladnim ratom podeljenog sveta, u Beograd su doputovali državnici iz oba tabora.
REKLI SU O TITU:
Dejvid Rokfeler Tito je bio veliki ratni lider, koji je osnovao novu Jugoslaviju u duhu bratstva i jedinstva. Dao je ogroman doprinos miru u svetu, što će trajati u budućnosti. Frenklin D. Ruzvelt Titova odluka da se bori protiv nacista prekretnica je u istoriji Drugog svetskog rata.
Hajnrih Himler Tito je naš neprijatelj, ali ja bih voleo da imamo tuce takvih ljudi u Nemačkoj, ljudi koji bi bili vođe i koji bi imali takvu odlučnost i tako čvrste živce da se nikada ne predaju, iako su potpuno opkoljeni.
Šarl de Gol Tito je borac koji je, uprkos najtežim okolnostima, izneo pobedu. On je legendarni junak.
Ričard Nikson Tito je lider koji ima svoje principe, smisao za humor, sjajno pamćenje, i on se nas Amerikanaca ne boji!
Armstrong Predsednik Tito je čovek koji je razaranje i rat pretvorio u stvaranje i mir.
Zemlja menjala ime, ali ne i lidera!
Josip Broz Tito je rođen u Kumrovcu u tadašnjoj Austrougarskoj 7. maja 1892. godine. Postao je u to vreme najmlađi vodnik austrougarske vojske, a za vreme Prvog svetskog rata su ga ranili i zarobili Rusi, pa je završio u radnim logorima u Rusiji.
Nakon Oktobarske revolucije, 1920. godine vratio se u novoosnovanu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i u Zagrebu se učlanio u Komunističku partiju.
Po izbijanju Drugog svetskog rata, postao je vođa Partizanskog pokreta otpora, a nakon njegovog završetka lider Jugoslavije u kojoj je uspostavljen novi društveno-politički poredak.Bio je predsednik Vlade od 29. novembra 1945. godine, a posle 1953. predsednik Saveznog izvršnog veća i predsednik Republike. Kada su godinu dana kasnije te dve funkcije razdvojene, ostao je do kraja života predsednik Republike, a od 1974. godine i predsednik Predsedništva SFRJ.
Imao je čin maršala Jugoslavije i položaj vrhovnog komandanta Jugoslovenske narodne armije. Jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, čiji je jedno vreme bio i generalni sekretar.
Svetski lideri na sahrani
Predsednik Severne Koreje Kim Il Sung nikako nije hteo da odsedne u hotelu „Interkontinental“, rekavši da ne želi da bude među kapitalistima, pa je na kraju završio u zgradi korejske ambasade Rusi nisu hteli ni da čuju da avion njihovog lidera Leonida Brežnjeva sleti bilo gde osim na aerodrom u Batajnici Irački predsednik Sadam Husein bio je uporan u zahtevu da njegov avion mora da sleti i ostane na Surčinu, a za sebe i pratnju zaposeo je ceo sprat hotela čiji je deo bio predviđen i za poljskog predsednika Indira Gandi, kad je čula da Titovoj supruzi neće biti dozvoljeno da prisustvuje sahrani, odbila je da doputuje u Beograd, sve dok nije dobila pismene garancije od tadašnjih službi bezbednosti SFRJ da će i Jovanka doći Američki predsednik Džimi Karter je u poslednjem trenutku odlučio da ne dođe na Titovu sahranu kako bi izbegao susret sa sovjetskim vođom Leonidom Brežnjevom, ali poslao je svoju majku Francuski predsednik Žiskar Desten nije došao na Titovu sahranu, već je otišao na frankofonsku konferenciju u Nici, zbog čega se našao na meti kritika tamošnjih medija. Hroničari su zabeležili i da je nemački kancelar Helmut Šmit bio nervozan zbog duge izloženosti vrućini i suncu na sahrani. Smatralo se da je na sahrani posebna čast bila odata Brežnjevu, jer su ga domaćini vozili u Titovom „mercedesu“ sa šestora vrata.
