Takođe, istom odlukom Karadžiću je odobreno i povećanje broja reči koje može da upotrebi u tom podnesku sa 9.000 na 22.500 reči. Žalbeno veće je, kako se pored ostalog navodi, zaključilo da interes pravičnosti i kompleksnost premeta opravdava produženje rokova za žalbene podneske, iako su u u više navrata već produžavani.

Karadžić je u martu 2016. godine osuđen na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini 1992-1995. godine.

Prvi predsednik Republike Srpske i tužilaštvo su svoje žalbe podnelu tribunalu u decembru prošle godine, u martu su podneli odgovore na žalbe, a u aprilu će podneti i dodatne žalbene podneske.

U svom odgovoru na žalbu tužilštva, Karadžić je zatražio od Žalbenog veća da odbije žalbeni zahtev tužilaštva - da ga osudi na kaznu doživotnog zatvora, dok je svojom žalbom tražio oslobađajuću presudu.

Žalba tužilaštva Haškog tribunala ima 89 strana, a Karadžićeva žalba 233 strane. Usmeno izlaganje žalbi trebalo bi da, kako je ranije saopšteno iz Tribunala, bude održano na proleće 2018. godine, a konačne presude se očekuju godinu dana kasnije.