Najpoznatiji su oni koji rastu u Francuskoj i Italiji, ali Radoslav Ćatić iz sela Masleševa kod Topole već godinama unazad tvrdi da je i Šumadija itekako pogodno tlo za uzgoj, ali i pronalazak ovih preskupih gljiva.

“Zbog svog povoljnog geografskog položaja, tačnije 45. paralele geografske mreže u našoj zemlji uspevaju skoro sve vrste belog i crnog tartufa, a ako obratite pažnju njima se hvale samo Italijani i Francuzi, a verujte da i u srcu Šumadije možete pronaći jako kvalitetan tartuf. O njima se vrlo malo zna, obavijeni su velom mističnosti da bi im se sačuvala vrednost. Šire se priče da ga ja vrlo teško pronaći, samo kako bi pojedinci profitirali”, priča za RINU, Radoslav Ćatić koji već 15 godina ima i svoju školu o tartufarstvu u kojoj polaznike uči sve što bi trebalo da znaju kad je u pitanju pronalazak i uzgoj ove gljive.

Tartuf je mikorizna pečurka, traži alkalna i beshumusna zemljišta i najčešće se može naći uz drvo lešnika, hrasta, topole i jasike. Zemljište koje odgovara jednoj vrsti odgovara svakoj, ali nadmorska visina i vreme branja prave selekciju.

“Vrlo mali broj ljudi zna da se oko tri tone tartufa pronađe godišnje u Srbiji, a hiljade evra i dalje propada u našim šumama. Trgovina ovim pečurkama je ekstra profitabilna delatnost. To je jedina roba koja se nikom ne nudi, već kupac dolazi sam da je uzme. U tom lancu nije u interesu niko nikog da prevari. Špic sezone je u novembru kad se traži najskuplji tartuf , čija cena po kilogramu dostiže i do nekoliko stotina evra”, priča Radoslav.

Ovaj poznavalac tartufa, svoja znanja sticao je dugogodišnjim istraživanjem, čitanjem i učenjem i dokazivanjem u praksi. Svoje umeće već duže od decenije deli sa onima koji se odluče da budu polaznici njegove škole, a takvih je preko pet stotina. Neki od njih su, kako kaže Radoslav, posle toga zgrnuli bogatstvo, a neki nisu uspeli – sve je do uloženog truda, sposobnosti i volje. A da bi se tartufi pronašli u šumama postoji samo jedan način i samo jedna životinja u tome može pomoći, a to je pas.

“Bilo koje rase, samo je bitno da je temperamentan i mlad. Da može da potrči i da ima izoštreno čulo mirisa. Neki spekulišu da tartufe mogu pronaći svinje, medvedi. Veliko ne. Samo pas je taj koji čoveku i u toj situaciji može biti najbolji prijatelj i pomoći mu da se obogati”, jasan je ovaj Šumadinac.

Pored specifičnog ukusa i mirisa, ove pečurke imaju još jedno manje poznato dejstvo, za koje Radoslav tvrdi da je dokazano i u praksi.

“Tartufi su pravi afrodizijaci i za muškarce i za žene”, kaže poznavalac ovih skupih pečuraka.

I zato dok se u Srbiji muči muka sa branjem malina i šljiva, možda bi unosan biznis za sve mogla biti upravo potraga za najskupljom gljivom na svetu. Ko ne proba nikad neće ni saznati da li se na ovaj način mogao obogatiti.