- Trpela je jake bolove, ne možete da zamislite kako je nama roditeljima bilo u tim momentima. Gledati svoje dete u takvim mukama... - prisetila se u emotivnoj ispovesti za "Blic" Katarina Gavran, majka zlatokose heroine Helene. Sada je svemu tome došao kraj, ova prelepa devojčica, koja je ujedinila Srbiju i region u borbi protiv opake bolesti, ozdravila je i uskoro se vraća kući, u Srbiju.

Na poslednjoj kontroli na klinici u Parizu, gde se ova hrabra petogodišnja devojčica lečila od letos, porodici je saopštena najlepša moguća vest - Helena je sada zdrava!

- Kada su nam saopštili da je Helena zdrava bili smo presrećni, a onda su nam rekli da Helena može da ide kući i da nema ništa više sa bolnicama. E, tu su već krenule suze radosnice! Nismo očekivali to odmah. Tako da se vraćamo kući za desetak dana - presrećna je Katarina Gavran, Helenina mama.

Francuski lekari su zaključili na osnovu Heleninih poslednjih rezultata da mali borac odmah može da napusti bolnicu.

Snimak magnetne rezonace je bio "čist", a tumoru nije bilo ni traga. Krvna slika joj je takođe bila dobra i pokazivala znake oporavka.

Helena sada po prvi put nakon više od šest meseci provedenih po bolnicama i šest hemioterapija može da živi normalan život jedne petogodišnje devojčice. Da se vrati svom detinjstvu.

Mnogo muka je sada iza njih

- Prve tri terapije su bile blaže. Odmah joj je opala kosica, ali ona je to podnela herojski - priseća se bolnih trenutaka njena majka.

- Nema veze što mi je kosa opala, porašće, pa ću ponovo biti zlatokosa - bile su tada dirljive reči ove hrabre devojčice.

Ono što je bilo najteže, kaže njena majka, to je treća hemioterapija.

- Trpela je jake bolove, a čekale su je još tri jače hemioterapije. Ne možete da zamislite kako je nama roditeljima bilo u tim momentima! Gledati svoje dete u takvim mukama... - priseća se Katarina.

Dok su gledali patnju svog deteta, bespomoćni da joj u tom trenutku na bilo kakav konkretan način pomognu, Helenini roditelji su smišljali razne načine da joj bar malo skrenu misli.

Helenin tata joj je, tako, stalno kupovao igračke kako bi bar na tren zaboravila na bolove. Na kraju je njena bolnička soba bila dupke puna raznim igračakama.

Svega je bila svesna

- Ona je stvarno borac! Sve je izdržala mirno. Sve vreme je bila svesna svega. Uvek je znala šta sme, a šta ne sme i bila je vrlo poslušna. Kao velika u telu male devojčice. Mislim da je ova cela situacija učinila da naglo sazri - kaže nam Katarina Gavran dok je mala Helena gledala crtaće sa tatom.

Ovaj mali borac poslednje tri terapije, odnosno tri meseca, provela je izolovana u sterilnoj sobi gde nije imala kontakta ni sa kim osim sa roditeljima i lekarima. Visokodozne hemioterapije "srozale" su joj krvnu sliku, a imunitet joj praktično nije postojao. I najmanja prehlada mogla joj je tada ugroziti život. Sa ogromnim stresom suočavali su se njeni roditelji.

- Srećom, i dok je ta agonija trajala, u njenoj terapiji se ništa nije menjalo, nije bilo nikakvih odlaganja. Njeno lečenje je išlo po planu i to nas je hrabrilo. Svaki dan sam bila uz nju. Gledala je kako se bori - kaže nam majka.

Ponovo svi zajedno, nema veće sreće!

Dok je Helena bila u bolnici, njeni roditelji su živelu u malom stanu blizu klinike gde se Helena lečila. Stan im je ustupio čovek koji je čuo za slučaj male Helene preko društvenih mreža.

- Pošto je stan mali, u njemu smo bili samo muž i ja, nismo mogli da dovedemo Helenine dve sestre. Ne znamo gde ćemo od sreće, ponovo ćemo svi biti na okupu - priča Helenina mama.

Iako svi jedva čekaju da vide malu Helenu, za desetak dana u Beogradu je ipak neće biti priređena velika žurka dobrodošlice. Njen imunitet je i dalje previše slab, tako da narednih bar mesec dana neće smeti da viđa previše ljudi. Ipak, prvi koji će je dočekati biće njene sestre, bake i deke.

Oporavak

- Dosta je smršala za ovo vreme. Ali oporavlja se, počela je da jede samostalno, do sada se hranila kroz sondu. Moraće da ide na kontrole svakih 15 dana, ali to sada možemo da radimo i u Srbiji. Na svakih 15 dana će morati da joj proveravaju krvnu sliku, a na tri meseca će imati kontrolnu magnetnu rezonancu i tako narednih pet godina. U suštini, tek joj predstoji oporavak, ali ono najgore smo pregrmeli - kaže je Katarina Gavran.

Sa nepune četiri godine, Helena Gavran počela je da bije najvažniju i najtežu životnu bitku. A njenoj porodici život se preokrenuo prošlog leta, kada je, do tada vesela, živahna i nasmejana devojčica počela svakodnevno da povraća, bude pospana, razdražljiva, ljuta, odbijala je da jede...

Taj 17. avgust ova porodica zauvek će pamiti, na žalost, po lošim vestima - devojčici je dijagnostikovan hidrocefalus, a onda i maligni tumor na malom mozgu. Posle prvih operacija u Beogradu, ispostavilo se da je Heleni hitno potrebna pomoć za dalje lečenje u Francuskoj.

Munjevitom brzinom u Srbiji i BiH odjeknula je vest da je za Helenino lečenje na klinici "Gustav Rosi“ u Parizu neophodno 545.509,40 evra, te su udruženim snagama dobri ljudi iz ove dve zemlje uspeli da skupe novac i pomognu nastavak lečenja ove riđokose lepotice.

Tako malena, ona je u bolnici u Parizu vodila svoju najveću bitku i - pobedila, na radost svih.