Od demonstracija 9. marta 1991, prvog masovnog protesta protiv Slobodana Miloševića, prošlo je 26 godina.
Učesnici velikih devetomartovskih demonstracija 1991. u Beogradu upisali su se u trajne i najsvetlije stranice istorije savremene Srbije, izjavio je lider SPO Vuk Drašković koji je predvodio te demonstracije.
- Pobuna protiv tadašnjeg režima komunističkog jednoumlja, terora i propagandnog trovanja srpskog naroda mržnjom prema drugim narodima u Jugoslaviji i demokratskim državama Zapada, koja je pokrenuta 9. marta 1991, trajala je narednih skoro deset godina - naveo je Drašković.
On smatra da otpor devetomartovske Srbije, na žalost, nije sprečio krvavo ubistvo Jugoslavije i poništavanje pobedničkog 20. veka Srbije, ali je odbranio i Srbiju i srpski narod od istorijske optužnice da su ćutali pred zločinima i zločincima ili da su ih podržavali
Taj datum je istovremeno bio i početak vaninstitucionalne političke borbe opozicije koja je 2000. godine rezultirala smenom vlasti i početkom konsolidacije demokratskog sistema u Srbiji.
Devetomartovski protest u Beogradu je organizovao i predvodio Srpski pokret obnove Vuka Draškovića, tada najjača opoziciona stranka, koja je zagovarala promenu sistema, i pozivala se na demokratizaciju i nacionalnu obnovu države.
Foto: Tanjug
Protest su obeležili sukobi policije i demonstranata u kojima je povređeno 114 osoba - 58 policajaca i 86 građana, a uhapšeno je 158 ljudi.
U sukobima koji su se sa Trga republike gde je skup održavan proširili na nekoliko ulica u centru Beograda, život su izgubile dve osobe, učesnik protesta, maturant Branimir Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54).
Glavni zahtev protesta bila je smena tadašnjeg generalnog direktora RTS Dušana Mitevića i još četvorice urednika zbog uvredljivih komentara na račun opozicije.
Žrtve devetomartovskih protesta
Kosović koji je poginuo oko 15.30 časova u Masarikovoj ulici kod "Beograđanke". Bežeći od demonstranata, policajac je pokušao da preskoči zid terase ali je pao sa visine od pet metara udarivši glavom o trotoar. Milinović je smrtno ranjen kada je grupa policajaca negde u visini Ulice admirala Geprata, u Ulici kneza Miloša otvorila vatru prema demonstrantima.
Demonstracije su bile zabranjene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti zemlje. Uprkos tome u centru Beograda okupilo se, prema procenama iz više izvora, oko 100.000 građana.
Oko podneva policija je pokušala da razbije demonstracije, a pred naletom policije, lideri opozicije i deo njihovih najbližih pristalica sklonili su se u Narodno pozorište - vrata im je otvorila tadašnja upravnica, dramski pisac Vida Ognjenović.
Na batinanje demonstranata, lider SPO Vuk Drašković je sa balkona pozorišta pozvao na "juriš" posle čega su počeli okršaji. Policija je u nameri da razbije demonstracije upotrebila suzavac, vodene topove i gumene metke, a u akciju je bila ukljucena i konjica.
Hapšenje lidera SPO
Foto: Tanjug
Predsednik SPO uhapšen je kasno poslepodne istog dana. To je bilo je okidač za nemire koji su pokrenuti u Studentskom gradu na Novom Beogradu, 10. marta, odakle je masa krenula put Terazija. Policija je studente dočekala na Brankovom mostu, ponovo su upotrebljeni suzavac i palice, a pošto su oni posedali na asfalt, akcija policije je ubrzo prekinuta.
Protesti su nastavljeni na Terazijama sve do 14. marta, kada su Drašković i svi uhapšeni oslobođeni, a Skupština Srbije usvojila ostavke direktora RTS-a Mitevića i dotadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića.
Foto: Tanjug
Te večeri, 09. marta 1991. oko 20 časova, na ulice Beograda izašla je i vojska, na osnovu odluke Predsedništva tadašnje SFRJ.
