Prošlu godinu ne pamtimo toliko po ekstremnim temperaturama, već po blagoj zimi i dugom Miholjskom letu. Ali, kada se sve sabere i oduzme, podaci su alarmantni: Srednja godišnja temperatura u Beogradu bila je čak 14.7 stepeni, a u Nišu 13.7, kazali su u RHMZ.
To je za 0,1 stepen više u odnosu na prošlu, 2018. godinu, koja je inače važila za najtopliju otkad postoje merenja. Rekordi se nižu, a "globalno zagrevanje" sve više osećamo na sopstvenoj koži.
Kada se analiziraju samo ekstremi, bilo je tropskih dana koje smo podnosili proteklih godina, ali kada su u pitanju prosečne temperature: 14,7 stepeni za Beograd i stepen manje za Niš su do sada nezabeležene vrednosti.
Tako su u jesen ponovo procvetale ne samo visibabe, već i ljubičice. U drugoj polovini decembra imali smo prave prolećne temperature, da bi tek poslednjih dvadesetak dana zima pokazala svoje lice.
Foto: Tanjug/Filip Krainčanić
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), jesen za nama je najtoplija od kada postoje merenja u Srbiji, a u slučaju Beograda to je od 1888. godine.
Kakvo nas proleće čeka?
Ne samo što se izgubila granica između zime i leta, već se čini i da leto kasnje počinje i da, potom, traje duže.
Jakne smo prošle godine spakovali tek u junu, ali tada smo imali još jedan klimatološki šok - pojavile su se nepogode poput pravih monsunskih kiša koje su nam donele bujinče poplave, nastale u minuti...
Foto: Beta/Dragan Gojić
Za svega nekoliko trenutaka, ove jake kiše napunile su slivnike, sve što je bilo na ulicama u momentu je "zaplivalo".
Ekstremni minusi
Kada su u pitanju ekstremni minusi, rekord uglavnom drži Sjenica, ali ekstremno hladni dani mogući su i u ravnici. Tako je 2001. u Bečeju bilo -22, ali je u Sjenici prethodne godine bilo -34,8 stepeni.
